29. juna 2021. godine u 11 časova održana je prezentacija novog broja Kvartalnog monitora – QM64 u prostorijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na prezentaciji predstavljene su analize i predviđanja ekonomskih trendova u Srbiji kao i Osvrt “Uticaj karakteristika privrede
i politika države na kretanje BDP” u 2020. godini.
U prilogu možete preuzeti prezentaciju sa ovog događaja kao i saopštenje za javnost.
Autori najnovijeg broja Kvartalnog monitora istakli su sledeće:
U privredi Srbije na prvim mesecima 2021. godine preovladjuju pozitivni trendovi. Privredna aktivnost se oporavlja brže nego što je očekivano, registrovana zaposlenost i zarade rastu, dok je spoljnotrgovinski deficit smanjen. Prisutne su i negativne tendencije, kao što je ubrzanje inflacije i usporavanje rasta kreditne aktivnosti. U prvom kvartalu rast BDP-a iznosio je 1,7%, a samo četiri privrede u Evropi su imale veći rast od Srbije. Nakon dužeg vremena, tekući platni bilans je bio u suficitu, ali je on ostvaren pod dominantnim uticajem privremenih faktora pa se već u drugom kvartalu očekuje relativno visok deficit. Registrovana zaposlenost imala je u Q1 solidan rast od 2,8% a nastavlja se i relativno visok realni rast zarada od 5,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Tokom drugog kvartala u Srbiji, slično kao i u drugim zemljama došlo je do većeg ubrzanja inflacije nego što je očekivano – potrošačke cene su u maju na međugodišnjem nivou povećane za 3,6%, dok su cene industrijskih proizvoda porasle za čak 9%. Kreditiranje privrede u prvom kvartalu usporava uprkos trećem moratorijumu i dodatnom programu garantovanih kredita
Na rezultate privredu Srbije značajno je uticao snažan oporavak svetske u evropskih privreda. U 2021. godini se očekuje rast svetske privrede od oko 6% i rast evropskih privreda od 4,2% što će uticati na rast tražnje za proizvodima iz Srbije i doprineti bržem oporavku stranih direktnih investicija. Kretanja cena na svetskom tržištu u prvom kvartalu su bilo povoljno za Srbiju jer su izvozne cene porasle za 5,2%, dok su uvozne cene opale za 4,1%, što je uticalo na značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, ali i na ubrzanje rasta BDP. Medjutim, rast cena nafte, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, gradjevinskih materijala, poluprovodnika i dr. uticao je na ubrzanje inflacije u Srbiji koja je u maju dostigla 3,6%, dok su cene industrijskih proizvodjača povećale za čak 9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
I pored ubrzanja globalne inflacije, najvažnije centralne banke u svetu nisu još uvek menjale svoju sadašnju politiku, tj. kroz niske kamatne stope i monetarnu ekspanziju još uvek daju prednost oporavku privrede u odnosu na kontrolu rasta cena. Ako inflacija potraje ili se ubrza to će biti signal da ona nije posledica privremenih poremećaja na tržištu nego preterane monetarne i fiskalne ekspanzije. U tom slučaju očekujemo da će vodeće centralne banke primeniti mere restriktivne monetarne politike kako bi očuvale svoju kredibilnost. Procenjujemo da se u narednih nekoliko meseci neće menjati monetarna politika NBS, ali nije isključeno da će u slučaju većeg ubrzanja inflacije biti neophodno određeno povećanje restriktivnosti do kraja godine. Nije sigurno kako će NBS rešavati nesklad izmedju ekspanzivne monetarne politike i politike fiksnog nominalnog kursa dinara u narednom periodu, odnosno da li će sadašnji nivo kursa braniti trošenjem deviznih rezervi ili će dopustiti manje slabljenje dinara. Odbranom sadašnjeg nivoa kursa, trošenjem deviznih rezervi, ublažili bi se inflacioni pritisci, ali bi se smanjila konkurentnost privrede. Na drugoj strani, slabljenjem dinara popravila bi se konkurentnost privrede, ali bi se dodatno povećala inflacija.
Umesto prvobitno planiranog fiskalnog deficita od 3% BDP-a fiskalni deficit će, nakon rebalansa, biti između 6 i 7% BDP-a što će da vodi daljem rastu javnog duga u odnosu na BDP. Javni dug Srbije će do kraja godine preći nivo od 60% BDP-a, što se može smatrati visokim nivoom duga za zemlju srednjeg nivoa razvijenosti. Za stabilizaciju i preokretanje trenda dinamike javnog duga biće potrebno u narednim godinama voditi politiku niskog deficita. Za sada smanjenje fiskalnog deficita je moguće ostvariti usporavanjem rasta državnih rashoda, što znači da nije potrebno povećanje poreza i smanjenje rashoda. Ukoliko se usporavanje rasta rashoda ne sprovede pravovremeno, nije isključeno da će u budućnosti biti neophodne i takve mere.
Zbog dodatnih fiskalnih stimulansa, usvojenih kroz rebalans budžeta, ali i bržeg oporavka svetske privrede prognozu rasta privrede Srbije u 2021. godini povećavamo na 6%. Mada su kratkoročne perspektive rasta privrede Srbije povoljne, postoji više faktora koji bi mogli da uspore njen oporavak u srednjem roku. Na usporavanje privrednog rasta mogao bi da utiče nastavak rasta inflacije koji smanjuje realnu vrednost dohodaka, a time i realnu vrednost tražnje, a rastuća inflacija mogla bi da izazove restriktivniju monetarnu i fiskalnu politiku. Moguće je usporavanje oporavka svetske privrede pod uticajem eventualnog pogoršanja epidemiološke situacije tokom naredne jeseni i zime ili zbog krize privatnih i javnih dugova u nekoj velikoj zemlji.
„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.
Saopstenje za medije
Prezentacija osvrt
Prezentacija QM64
Prezentacija QM64