KVARTALNI MONITOR BR. 71

BEOGRAD, 23. mart  2023. godine  – Autori najnovijeg, 71. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a, istakli su sledeće:

U privredi Srbije krajem prethodne i početkom ove godine preovladjuju negativni trendovi: privredna aktivnost usporava, inflacija raste, zaposlenost stagnira, realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, ali su i dalje visoki. Najveći makroekonomski izazov predstavlja visoka i još uvek rastuća inflacija, koja je na kraju 2022. iznosila 15,1%, da bi u februaru ove godine dostigla 16,1%. Privredna aktivnost usporava, a postoji velika  neizvesnost u kom smeru će se privredna kretanja nastaviti u 2023. godini. Platnobilansna kretanja primetno su pogoršana na nivou čitave 2022. godini, tekući deficit povećan je sa 4,2% BDP-a iz 2021. na 6,9% BDP-a, ali u drugoj polovini godine defict je znajnao smanjen. Glavni trendovi na tržištu rada krajem 2022. bili su stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti, uz  realni pad prosečne zarade, usled ubrzanja inflacije. Fiskalna kretanja mogu se u načelu oceniti kao stabilna i pored toga što je u 2022. ostvaren relativno visok budžetski deficit od 3,1% BDP-a.

Kretanja u svetskoj privredi su turbulentna, a prognoze se revidiraju iz meseca u mesec. Inflacija opada sporije nego što se očekivalo, pa centralne banke nastavljaju se primenom restriktivne monetarne politike. Osim geopolitičkih rizika, koji su nepredvidivi, a koji značajno utiču na ekonomiju, tokom marta pojavila se kriza u bankama u SAD i Švajcarskoj. Snažna reakcija centralnih banaka i vlada u SAD i Švajcarskoj, za sada, je sprečila širenje panike, ali još uvek nije isključena pojava ozbiljnije krize u bankarskom sektoru. Eventualna bankarska kriza bi skoro sigurno, dodatno oborila BDP, što bi podstaklo centralne banke da ublaže monetarnu politiku, kroz obilnu emisiju kredita za likvidnost, a u takvim okolnosima je verovatno zaustavljanje, a možda i smanjenje kamatnih stopa.

Srbija je u 2023. ostvarila relativno skroman privredni rast od 2,3%, koji je bio niži od rasta zemalja CIE, ali i cele EU – slabiji rezultati su posledica njenog ranijeg oporavka od krize izazvane pandemijom i loše poljoprivredne sezone. Privredna aktivnost je unutar prošle godine značajno usporavala, pa je međugodišnji rast BDP-a u poslednjem kvartalu godine iznosio svega 0,4%. Na usporavanje privredne aktivnosti utiče ubrzanje inflacije koja smanjuje realni dohodak stanovništva, a time i privatnu potrošnju, ali i rast kamtanih stopa koji smanjuje investicije i privatnu potrošnju. Na privredu Srbije nepovoljno utiče usporavanje privredne aktivnosti u EU, kao i pogoršanje geopolitičke  situacije. Uvažavajući novije trendove i prisutne rizike ocenjujemo da bi rast BDP-a Srbije u 2023. mogao da bude oko 2%.

U 2022. ostvaren je relativno visok budžetski deficit od 3,1% BDP-a koji je bio nešto veći od fiskalnog deficita uporedivih zemalja CIE, kao i čitave EU. Međutim, u okviru ostvarenog deficita u Srbiji od 3,1% BDP-a čak 2,7% BDP-a bili su budžetski troškovi za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a – što znači da bi budžet Srbije bio već u 2022. približno u ravnoteži da nije bilo ovih troškova. Visoki fiskalni deficit u 2022. godini dominantno je posledica vanrednih rashoda dražave, što znači da je strukturni  (sistemski) deficit nizak. Stoga Srbija ima mogućnost da u 2023. znatno smanji fiskalni deficit, u odnosu na planiranih 3,3% BDP. Niži deficit budžeta vodio bi bržem umanjenju učešća javnog duga u BDP-u, čime bi se u narednim godinama smanjili troškovi kamata, koji će inače rasti zbog rasta kamatnih stopa. Drugi razlog zbog kog bi u 2023. trebalo da se ide na smanjenje fiskalnog deficita jeste to što bi takva fiskalna politika doprinela obaranju inflacije. Treći razlog za restriktivniju fiskalnu politiku jesu brojne neizvesnosti, pre svega u međunarodnom okruženju, koje bi mogle zahtevati neke nove i neplanirane državne intervencije – manjim fiskalnim deficitom bi se stvorio prostor za takve intervencije.

NBS je tokom prošle i u prvom kvartalu ove godine nastavila sa primenom restriktivne monetarne politike, kroz povećanje referentne kamatne stope i povlačenje likvidnosti REPO operacijima. S obzirom na to da je inflacija još uvek visoka opravdano je nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u toku ove godine.  Efikasnost monetarne politike u obaranju inflacije će biti veća ako bude podržana niskim budžetskim deficitom. Obaranje inflacije u Srbiji će biti brže, ako se nastavi opadanje inflacije u EU i ako izostane rast cena energije, hrane i metala. Brzo obaranje inflacije je važno kako bi se sprečilo pokretanje spirale izmedju inflacije i zarada, kao i ugradjivanje visoke  inflacije u očekivanja privrednika i gradjana.

„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

---

Saopstenje za medije
Prezentacija QM71