Vesti

KVARTALNI MONITOR BR. 69

BEOGRAD, 29. septembar 2022. godine – Autori najnovijeg, 69. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a, istakli su sledeće

U proteklom delu godine u Srbiji je, slično kao i u drugim evropskim zemljama, ubrzana inflacija, dok privredna aktivnost i dalje ostvaruje solidne rezultate. Međugodišnja inflacija u avgustu je dostigla 13,2%, a rast BDP u prvom polugodištu iznosio je 4%. Za sada nema znakova usporavanja inflacije, ali postoji više signala da se privredna aktivnost usporava, uprkos solidnim rezultatima koji su ostvareni tokom prve polovine godine. Signali usporavanja privrede u Srbiji su usporavanje investicija, pad obima aktivnosti u građevinarstvu, opadanje industrijske proizvodnje od aprila ove godine. Kretanje inflacije i privredne aktivnosti u narednom periodu zavisi od velikog broja faktora među kojim su ključne mere ekonomske politike i kao razvoj geopolitičke situacije. Rezultati privrede Srbije u narednom periodu zavisiće kako od ekonomskih politika koje se primenjuju u zemlji, tako i od ekonomskih politika i privrednih kretanja u svetu.

Predviđanje inflacije i privredine aktivnosti u ovakvim uslovima je krajne uslovno i neizvesno, jer zavisi od velikog broja faktora, kao što su geopolitička kretanja, koju je teško predvideti. Pod pretpostavkom da će se u Srbiji i svetu, najmanje u naredna dva- tri kvartala povećavati kamatne stope, kao da se fiskalna politika biti umereno restriktivna, da će cene energenta ostati približno na sadašnjem nivou ili da će opadati, kao i da neće biti nestašice energenata moguće je dati orijentaciona predviđanja inflacije i privredne aktivnosti za ovu godinu. Očekuje se da će inflacije u nekoliko narednih meseci i dalje rasti, zbog direktnog i indirektnog efekata najnovijeg rasta cena energenata i hrane, kao i zbog toga što kamatne stope još uvek nisu na nivou na kome bi značajnije redukovale domaću tražnju, a ograničenja na strani ponude još uvek su vrlo snažna. Inflacija bi krajem godine mogla da dostigle međugodišnji nivo od oko 15%, dok bi prosečna inflacija u ovoj u odnosu na narednu godinu iznosila oko 11%. U ovom slučaju rast inflacije bi verovatno bio zaustavljen krajem ovo i početkom naredne godine, nakon čega bi nastupilo postepeno opadanje. Pod istim pretpostavkama privredna aktivnost u trećem i četvrtom kvartalu bi značajno opadala tako da bi u drugoj polovini godine međugodišnji rast BDP iznosio oko 2%, što implicira rast na nivou cele godine od oko 3%. Privredna aktivnost u četvrtom kvartalu bi imala međugodišnji rast od oko 1%, što implicira da bi se u narednu godinu ušlo sa slabim rastom, a to znači da čak i u slučaju da se inflacija uspešno obuzda, a međunarodne okolnosti poprave tokom prve polovine naredne godine, rast BDP u narednoj godine ne bi bio visok.

Ukoliko bi se međunarodne okolnosti pogoršale i ako bi to dovelo do dodatnog skoka cena energenata, kao i do njihove nestašice, rezultati u drugoj polovini godine bi bili slabiji, što znači da u tom slučaju inflacija u ovoj godini bila veća, a u četvrtom kvartalu bi se verovatno dogodila recesija. U tom slučaju rezultati na nivou cele godine bi bili slabiji, a u narednu godinu bi se ušlo sa viskom inflacijom i recesijom, zbog čega bi u narednoj godini inflacija bila visoka, a rast privrede skroman.

Tekući deficit je u Q2 iznosio nešto manje od 1,3 mlrd evra (8,5% kvartalnog BDP-a). To predstavlja određeno umanjenje u odnosu na Q1 kad je bio 10,3% BDP-a, ali je i dalje jedan od većih kvartalnih tekućih deficita koji su ostvareni u prethodnih deset godina. Na primer, tekući deficit pre godinu dana, u Q2 2021. iznosio je nešto preko 700 mln evra (5,4% BDP-a). Iza visokog tekućeg deficita u Q2 2022. stoji pre svega veliki deficit u trgovinskoj razmeni usled bržeg međugodišnjeg rasta uvoza (oko 40%) u odnosu na izvoz robe i usluga (oko 35%). Interesantno je primetiti i to da iza ovako visokog rasta i uvoza i izvoza u većoj meri stoji rast cena uvoznih i izvoznih proizvoda, a u manjoj rast fizičkog obima spoljnotrgovinske razmene.

Na tržištu rada su ostvareni mešoviti rezultati: zaposlenost raste, nezaposlenost opada, ali i realne zarade opadaju. Ukupna zaposlenost je po Anketi o radnoj snazi (ARS) imala u Q2 međugodišnji rast od 4,3%, dok je registrovana zaposlenost koja se prati na osnovu administrativnih podataka ostvarila nešto niži međugodišnji rast od 1,5%. Stopa nezaposlenosti u Q2 iznosila je 8,9% i bila je za 2,2 p.p. manja nego u istom periodu prethodne godine. Prosečne zarade su u Q2 međugodišnje nominalno povećane za 13,6%, dok realni rast iznosi 2,6%. Unutar godine, usled visoke inflacije, realna vrednost zarada opada – u drugom kvartalu zarade su realno opale za 1,4%, a u julu se realno smanjenje zarada nastavlja.

Od početka godine do kraja jula, budžet konsolidovane države, prema zvaničnim podacima, bio je u suficitu od 19 milijardi dinara. Prihodi i rashodi države su u proteklom delu godine ostvarili visok nominalni rast, ali se njihov realni rast, usled inflacije, ubrzano usporava. U prvih sedam meseci ove godine prihodi države su realno povećani za 3,9%, dok su rashodi ostvarili realni rast od 2,3%. Država je u prvih sedam meseci javnim preduzećima iz oblasti energetike uplatila 105,6 milijarda dinara, ali su za sada, ove uplate knjižene kao pozajmice, a na kao trošak države. Procenjuje se da najveći deo sredstva koji je uplaćen javnim preduzećima neće biti vraćen, što znači da se se pretvoriti u rashode države. Da su navedene pozajmice tretirane kao rashodi država bi u prvih sedam meseci umesto suficita ostvarila značajan deficit. Procenjujemo da će fiskalni deficit, koji uključuje ostvarene i očekivane rashode za energetiku, u 2022. godini iznositi oko 4% BDP.

„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

Saopstenje za medije
Prezentacija QM69