BEOGRAD, 23.jun 2022. godine – Autori najnovijeg, 68. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a, istakli su sledeće
Početkom 2022. dolazi do znatnog pogoršanja najvažnijih makroekonomskih trendova u Srbiji. Privredna aktivnost je usporila, inflacija je dodatno ubrzana, a spoljni deficiti su znatno povećani. Veći deo ovih pogoršanja posledica je globalnih nestabilnosti – izbijanja rata u Ukrajini uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju. Deo makroekonomskih pogoršanja iz Q1 duguje se i neodgovarajućim domaćim politikama – katastrofalnim upravljanjem javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivnoj fiskalnoj politici (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi) i nešto zakasneloj reakciji monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije.
Međugodišnji rast BDP-a Srbije u Q1 iznosio je 4,4% BDP-a, što na prvi pogled može izgledati kao solidan rezultat, ali zapravo predstavlja znatno usporavanje u odnosu na stope rasta od sedam i više procenata koje su ostvarivane tokom 2021. godine (desezonirani podaci potvrđuju da je početkom 2022. došlo do zastoja u privrednom rastu). Ostvareni desezonirani BDP u Q1 bio je 0,5% manji nego u prethodnom kvartalu – što je prvi put od drugog kvartala 2020. da desezonirani BDP beleži pad u odnosu na prethodni kvartal. Iza kočenja privrednog rasta stoje snažno usporavanje investicija i pogoršanje neto izvoza koji će najverovatnije biti nešto trajnije prirode. Zbog toga smatramo da privreda sad ulazi u period niskog rasta ili stagnacije. Uzimajući u obzir lošije rezultate od očekivanja iz Q1, ali i brojne neizvesnosti s kojima će se privreda Srbije suočavati tokom godine, trenutno prognoziramo da bi rast BDP-a Srbije u 2022. mogao da bude do 3%.
Visoka inflacija je globalni trend koji je započet još sredinom 2021, a sad je naročito pojačan nakon izbijanja rata u Ukrajini. Inflacija u Srbiji je tokom 2022. ubrzavala iz meseca u mesec i prema majskim podacima međugodišnji rast cena iznosio je 10,4%. Dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode. NBS je od početka godine usporavala inflaciju odbranom fiksnog kursa, smanjenjem novčane mase za blizu 10% kroz prodaju deviza i REPO operacije, a od aprila i povećanjem referentne kamatne stope. Vlada republike Srbije je usporavala inflaciju smanjenjem akciza na naftne derivate i administrativnom kontrolom cena energenata i osnovnih prehrambenih proizvoda, dok je fiskalna politika i dalje bila ekspanzivna. Administrativna kontrola cena je smanjila inflaciju u proteklom delu godine, ali su njene posledice rast dugova javnih preduzeća i države, kao i nestašica šećera i povećanje cena u budućnosti.
Pogoršani su robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, kao i odnosi razmene, smanjene su strane direktne investicije i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje. Tekući deficit je u Q1 snažno povećan i dostigao je 1,3 mlrd evra (10,2% BDP-a) što predstavlja najveći deficit u jednom kvartalu u prethodnih deset godina. Na povećanje tekućeg deficita najviše je uticao rast robnog deficita koji je u prva četiri meseca povećan za 1,8 milijardi evra. Povećanju robnog deficita najviše je doprineo deficit u trgovini energentima koji je povećan za 1,3 milijarde, kako zbog rasta cena energenata tako zbog povećanog uvoza struje i gasa. Određeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U prvom kvartalu tržište rada pokazuje poboljšanja u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, ali stagnira u odnosu na poslednji kvartal prethodne. Zaposlenost i realne zarade u prvom kvartalu su veći nego pre godinu dana, ali stagniraju u odnosu na kraj prethodne godine. Pozitivno je što u odnosu na prvi kvartal prethodne godine zaposlenost i zarade brže rastu u privatnom nego u javnom sektoru.
Fiskalna politika u prethodnom delu godine je bila ekspanzivna, ali je povećanje rashoda bilo jednokratno, tako da nije znatnije povećan strukturni deficit. Deficit konsolidovane države u Q1 iznosio je oko 68 mlrd. dinara (4,4% kvartalnog BDP-a), što je neuobičajeno visok deficit za prvi kvartal, što se može objasniti predizbornim trošenjem. Povećani deficit iz Q1 2022. može se većim delom pripisati vanrednim izdacima po osnovu isplate pomoći pojedinim grupama građana (penzionerima, mladima) kao i visokim izdacima na subvencije i budžetske pozajmice. U narednom periodu smanjenje fiskalnog deficita predstavlja važnu polugu za obuzdavanje inflacije. Smanjenje fiskalnog deficita neće biti lako s obzirom na potencijalne rashode za saniranje problema u energetici, rast kamatnih stopa i sporiji privredni rast.
„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.