BEOGRAD, 23. decembar 2021. godine – Autori najnovijeg, 66. broja Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a, istakli su sledeće:
Najvažniji trendovi u privredi Srbije u ovoj godini su nastavak oporavka privredne aktivnosti i ubrzanje inflacije. Zaposlenost solidno raste, ali se rast realnih zarada u toku godine usporava, usled ubrzanja inflacije. Deficit u trgovini sa svetom je povećan, ali je priliv stranog kapitala visok kako po osnovu stranih direktnih investicija, tako i po osnovu zaduživanja u inostranstvu. Rezultati privrede Srbije u 2021. godini u osnovi prate evropske trendove, s time što su i pozitivni i negativni rezultati intenzivniji.
Tokom 2021. godine nastavlja se oporavak privrede Srbije, koji je počeo sredinom 2020. godine, nakon kratkotrajnog, ali dubokog pada privredne aktivnosti u drugom kvartalu prošle godine. Procenjuje se da će BDP u ovoj godini rasti 7%, po čemu će Srbija biti među 5-6 najuspešnijih zemalja u Evropi. Visok rast privredne aktivnosti u Srbiji delom je posledica poređenja sa niskim nivoom u prošloj godini, pri čemu je taj efekat bio naročito snažan u drugom kvartalu ove godine. Dobri rezultati Srbije u pogledu kretanja BDP tokom pandemije posledica su strukture njene privrede, visoke pretkrizne stope rasta, snažnih fiskalnih i monetarnih stimulansa i blagih epidemioloških mera od sredine prethodne godine.
Vlada Srbije, EU i međunarodne finansijske organizacije predviđaju rast privrede Srbije u 2022. godini od oko 4,5%. Očekuje se da će osnovni pokretači rasta u narednoj godini biti javne i strane direktne investicije i izvoz, a da će domaća privatna i državna tekuća tražnja skromno doprineti rastu, jer će njihova realna vrednost biti značajano smanjena visokom inflacijom. Eventualni pokušaj Vlade da kroz dodatno povećanje plata, penzija i drugih komponenti državne potrošnje podstakne privredu, u aktuelnim okolnostima bi dodatno podstakao inflaciju. Ukoliko rast privrede u narednoj godini bude približno na nivou sadašnjih procena, zaposlenost u Srbiji bi mogla da poraste za 2-3%. U narednoj godini se može očekivati nominalni rast zarada od 7-8%, dok bi realne zarade imale rast od oko 2%, što približno odgovara rastu produktivnosti. Najveći deo nominalnog povećanja zarada, u narednoj godini će obezvrediti inflacija, kroz koju se uravnotežuju dohoci sa proizvodnjom.
U 2022. takođe se ulazi sa visokom inflacijom, visokima cenama energenata, problemima u poslovanju velikih javnih i državnih preduzeća poput EPS-a, Srbijagasa, Telekoma i Er Srbije, očekivanim rastom kamatnih stopa. Uz sve to, nepoznanice su kako će se dalje odvijati zdravstvena kriza i kakav će dalji ekonomski oporavak imati evropske ekonomije s kojima je privreda Srbije tesno povezana. Domaća ekonomska politika bi zato u ovakvom ambijentu trebalo da kao primaran cilj u 2022. ima očuvanje makroekonomske stabilnosti. Fiskalna politika bi trebalo da se kreće u pravcu što većeg smanjenja budžetskog deficita uz zadržavanje visokih javnih investicija dok bi monetarna politika trebalo da postepeno i kontrolisano smanjuje svoju ekspanzivnost i okreće se ka restriktivnosti. Ukoliko ovi uslovi budu zadovoljeni, inflacija bi mogla da se obuzda tokom 2022, uz solidan privredni rast od oko 4,5% i održiv deficit tekućeg računa platnog bilansa. Značajan rizik za rast privrede Srbije predstavljaju finansijski problemi u velikim javnim preduzećima, koji se mogu javiti kao posledica višegodišnjeg lošeg upravljanja, a koji se ne bi mogli rešiti bez dodatnog rasta javnog duga. Održivost javnih finansija bi mogla da bude dovedena u pitanje, ako bi se relativno velike, a ekonomski neisplative javne investicije finansirale zaduživanjem države.
U fokusu fiskalne politike u narednim godinama, osim održanja makroekonomske stabilnosti, treba da bude unapređenje efikasnosti i pravičnosti. Potrebno je da se poboljša efikasnost javnih investicija u svim fazama realizacije, kao i da se fiskalnom politikom podrže reforme koje imaju za cilj rast kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih, pravosudnih, administrativnih i drugih usluga države. Za unapređenje pravičnosti presudno je da se obezbedi dostupnost obrazovnih, zdravstvenih, administrativnih i drugih usluga država svim slojevima stanovništva, poboljša obuhvatnost i poveća iznos socijalne pomoći, kao i da se progresivnijim oporezovanjem poveća preraspodela dohotka od bogatijih ka siromašnijim građanima.
Da bi Srbija iskoristila potencijale sopstvenih građana i prirodne sredine neophodno je da se napravi suštinski zaokret ka uspostavljanju pravne države i suzbijanju korupcije. Dodatno, za napredak privrede je potrebno da se trajno održava makroekonomska stabilnost, izgradi moderna infrastruktura, unapredi kvalitet obrazovanja i dr. Politika jakog dinara koja je doprinela obaranju i stabilizaciji inflacije, mogla bi da smanji konkurentnost privrede Srbije i da dovede do neodrživog rasta spoljnih deficita. Održivost javnog i spoljnog duga zavisi od stabilnosti kursa dinara, a stabilnost kursa se održava velikim prilivom stranog kapitala. Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do naglog smanjivanja priliva stranog kapitala makroekonomska stabilnost i rast privrede bi bilo ozbiljno uzdrmani.
„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.