KVARTALNI MONITOR BR. 74

Opadanje inflacije, umereni oporavak privrede i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita su najvažniji trendovi u privredi Srbiji u  toku 2023. godine. Osnovni trendovi su slični ostvarenim u evropskim zemljama, s time što je inflacija u Srbiji viša, a rast BDP brži. Procenjuje se da će rast BDP u Srbiji u 2023. godini iznositi  2,3-2,4%, što je slično prošlogodišnjoj stopi rasta od 2,5%. Medjutim, važna razlika je u tome što je prošlogodišnji rast ostvaren uz opadanje privredne aktivnosti unutar godine, dok je ovogodišnji rast ostvaren uz rast privredne aktivnosti unutar godine. Rastu privredne aktivnosti u ovoj godini značajno su doprineli jednokratni faktori, kao što su oporavak poljoprivrede od prošlogodišnje suše, snažan rast proizvodnje električne energije usled otklanjanja problema u EPS-u i izrazito povoljna hidrološka situacija i visok rast gradjevinarstva. Procenjuje se da je zbirni uticaj jednokratnih faktora na rast privrede u ovoj godini iznosio oko 1 procentni poen, što znači da bi bez  njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5%. Za narednu godinu prognoziramo rast privredne aktivnosti od oko 3%, što predstavlja relativno malo povećanje u odnosu na ovogodišnji rast, ali je to povećanje značajno s obzirom na to da se ne može računati na jednokratne faktore koji su bili prisutni u ovoj godini. Na ubrzanje rasta BDP u narednoj godini uticaće rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta.

Od marta ove godine inflacija u Srbiji kontinuirano opada, kao rezultat kombinovanog uticaja domaćih i medjunarodnih faktora. Od domaćih faktora presudan uticaj na obaranje inflacije imala je restriktivna monetarna politika, koje je uticala na pad kreditne aktivnosti i uskladjivanje domaće tražnje sa ponudom. Praktično fiksni kurs dinara prema evru i stagnacija nominalnih zarada u proteklom delu godine, uticali su na otklanjanje troškovnih faktora inflacije. Od međunarodnih faktora na smanjenje inflacije je značajno uticao pad cena energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i opšiti pad cena u zemljama trgovinskim partnerima Srbije.   Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u ovoj godini biti oko  12,4%, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi (iza Madjarske i Turske). Iznadprosečna inflacija u Srbiji posledica je preterano ekspanzivne fiskalne politiike tokom prethodne dve-tri godine, kašnjenja sa početkom primene restriktivne monetarne politike, kao i povećanje cena energenata u ovoj  godini. U narednoj godini očekuje se da će inflacija biti više nego prepolovljena i da će iznositi manje od 5%, uz opadajući trend u toku godine, tako da se očekuje da će u drugoj polovini naredne godine ući u ciljni interval NBS. Inflacija bi mogla da bude iznad navedenog nivoa, ukoliko dodje do novog značajnijeg rasta cena energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržišta ili ako monetarna i fiskalna politika budu ekspanzivnije nego što je najavljeno.

Na tržištu rada u ovoj godini, posmatranoj kao celina, nije bilo značajnijih promena. Stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6% što je identično kao u istom periodu prethodne godine. Stopa nezaposlenosti unutar godine varira pod uticajam sezonskih faktora, bez postojanja trenda rasta ili opadanja.  U prva tri kvartala realne zarade su povećana za 1%, pri čemu se medjugodišnji rast realnih zarada povećava iz kvartala u kvartal, kao  posledica relativno stabilnih nominalnih zarada i opadajuće inflacije. U narednoj godini očekuje se blago poboljšanje stanja na tržištu rada, koje će se realizovati kroz smanjenje stope nezaposlenosti i rast realnih zarada. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti u narednoj godini biti ispod 9%, a da  će osnovni pokretači smanjenja stope nezaposlenosti biti povećanje broja zaposlenih i smanjenja radne snage usled negativnog prirodnog priraštaja. Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavaku nemačke privrede, predstavlja jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini. Prognoziramo da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi izmedju 3-4% što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti. Na rast zarada u narednoj godini uticaće visoko povećanje minimalne zarade kao i relativno visoko povećanje zarada u javnom sektoru.

U proteklom delu godine ostvareno je značajno poboljšanje pokazatelja u spoljnoekonomskim odnosima. Deficit tekućeg bilansa u prva tri kvartala ove godine iznosio je samo 1,6% BDP, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 7,8% BDP. Smanjenje deficita u tekućem platnom bilansu posledica  je smanjenja deficita u trgovini roba i usluga sa 13,5% BDP u prva tri kvartala prošle  na 4,8 % BDP u istom periodu ove godine.    Smanjenje deficita u trgovini i tekućem platnom bilansu  u odnosu na prošlu godinu najvećim delom je posledica otklanjanja problema u energetskom sektoru, ali i poboljšanja odnosa izmedju izvoznih i uvoznih cena na svetskom tržištu. Osim navedenih jednokratnih i cikličnih faktora, smanjenje spoljnih deficita delimično odražava  poboljšanje konkurentnosti privrede Srbije, kao i postepeni rast domaće štednje. Procenjuje se da će deficit tekućeg bilansa u 2023. godini iznositi izmedju 2 i 2,5% BDP, što će biti najmanji deficit u poslednjih 15-tak godina.  U narednoj godine očekujemo povećanje deficita tekućeg bilansa na oko 3% BDP, usled realnog jačanje dinara kao i rasta jediničnih troškova rada. Eventualno pogoršanje cenovnih odnosa, usled rasta cena energenata imalo bi za posledicu snažniji rast deficita tekućeg bilansa.

Opšti bilansni okvir za fiskalnu politiku u narednoj godini je solidno postavljen. Planirani fiskalni deficit od 2,2% BDP je primeren relativno visokom javnom dugu Srbije, koji je rezultat izrazito ekspanzivne fiskalne politike koja je vodjena od 2020. godine. Glavni fokus fiskalne politike u narednim godinama, uz nastavak daljeg smanjenja fiskalnog deficita,  trebao bi da bude unapređenje njene pravičnosti i efikasnosti. Za unapredjenje pravičnosti ključno je da se dodatno poveća progresivnost oporezivanje dohotka gradjana, povećaju rashodi za socijalnu pomoć i uvedu socijalne penzije za stara lica bez prihoda.  Stvaranje uslova za brz privredni rast i postepeno sustizanje zemalje srednje i zapadne Evrope zahteva dodatno povećanja učešća produktivnih rashoda u BDP. Srbija je tokom poslednjih nekoliko godina značajno povećala javne investicije, ali je za sustizanje razvijenih zemalja neophodno povećanje ulaganja u obrazovanje i naučna i tehnološka istraživanja. Brojna istraživanja pokazuju da je efikasnost države u Srbiji na niskom nivou. Javne investicije po pravilu kasne,  cene njihove realizacije su veće od sličnih projekata u drugim zemljama, rezultati učenika u osnovnim školama na PISA testovima  su znatno slabiji nego u zemljama Centralne Evrope, a već duže od decenije nema znakova njihovog poboljšanja. Uprkos povećanim ulaganjima u zdravstvo ukupni rezultati zdravstvenog sistema su slabi – prema povećanju broja umrlih tokom pandemije COVID -19 u odnosu na broj stanovnika Srbija je bila u svetskom vrhu. Niska efikasnost  je prisutna i pri obavljanju drugih funkcija države, kao što su  pravosudje, opšte usluge države i dr. Za postizanje visokog nivoa razvijenosti osim fiskalne održivosti, koja se obezbedjuje niskim fiskalnim deficitom, neophodna je znatno veća efikasnost države.

Očekujemo da će NBS u narednim mesecima nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike, kako bi se inflacija oborila u granice ciljnog intervala.  Zadržavanje kamatnih stopa na sadašnjem visokom nivou u narednih nekoliko meseci  je neophodno, jer je inflacija u Srbiji u novembru bila najviša u Evropi. Dodatni razlog na zadržavanje restriktivne monetarne politike je u tome što je bazna inflacija, koja održava uticaj sistemskih faktora (fiskalne i monetarne politike, kretanja zarada i dr.) i  dalje visoka. Smanjivanje kamatnih stopa NBS bi makroekonomski bilo opravdano, kada ukupna i bazna inflacija uđu u ciljni koridor. Eventualno, prerano smanjivanje restriktivnosti monetarne politike, imalo bi za posledicu sporije obaranje inflacije, što je makroekonomski nepoželjno.

Institucije presudno odredjuju tempo ekonomskog rasta zemalja u dužem vremenskom periodu. Prema kvalitetu institucija Srbija se, zajedno sa  zemljama zapadnog Balkana, nalazi na začelju evropskih zemalja. Dodatna nepovoljna okolnost je što se kvalitet institucija u Srbiji prema većini pokazatelja  (vladavina prava, korupcija i dr.) tokom prethodnih godina pogoršava. Uz postojeći kvalitet institucija Srbija ne može da se nada sustizanju zemalja srednje Evrope i zapadnih zemalja po nivou razvijenosti. Stoga unapredjenje kvaliteta institucija (jačanje vladavine prava, suzbijanje korupcije, unapredjenje kvaliteta državne uprave i dr.) predstavlja nužan uslov dugoročnog ekonomskog napretka Srbije.

Prezentacija QM74
QM74 – saopštenje za medije