Cirkularne migracije pre depopulacije: intervju sa Bojanom Stevićem

U okviru projekta Cirkularne migracije pre depoluacije, razgovarali smo sa
Bojanom Stevićem. Bojan trenutno radi u Holandiji. On je osnovne studije
završio na Fakultetu tehničkih nauka, a trenutno je na master studijama na
Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Preko
Erasmus+ programa je bio na razmeni studenata od jula 2017. do marta 2018,
nakon čega se vratio u Srbiju. Tokom 2020. godine odlazi u Poljsku. Potom,
on je tri godine živeo i radio u Srbiji, nakon čega se preselio u Holandiju,
gde je i našao posao.

U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!“ razgovaramo sa
cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i
fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u
cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva
mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u
prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom
uticaju na društvo.

Kako je tvoje iskustvo tokom Erazmus boravka u Bolonji uticalo na tvoj dalji
razvoj? Možeš li podeliti neke posebne trenutke ili naučene lekcije tokom
tog perioda?

Susret sa Bolonjom i ljudima koje sam tamo upoznao uticao je najviše na
razvijanje svesti o mogućnosti življenja sa drugim nacijama. U tom periodu,
bio sam okružen ljudima iz raznih država i svako od njih donosio je nešto iz
svoje zemlje, pa sam imao priliku da se upoznam sa njihovom kulturom,
jezikom, načinom razmišljanja i shvatanja, načinom na koji sagledavaju svet
i njegovo funkcionisanje. U tom periodu sam potvrdio i to da je potrebno da
uvek budeš ono što jesi i da se pokažeš u pravom svetlu. Sa ovakvim stavom
sam i otišao u Bolonju, i kao i uvek i svuda kada sam tako pristupio, osetio
sam se u potpunosti prihvaćeno.

Koja su tvoja najznačajnija iskustva sa master studija u Lublinu? Kako ti je
taj period studiranja pomogao u ličnom i profesionalnom razvoju?

Vodeći se prethodnim iskustvom koje sam imao u Bolonji, mislio sam da će
boravak u Lublinu biti sličan, ali se ispostavilo da je pandemija, koja je
baš u tom periodu počela da hara, promenila tok svemu. Mislim da sam tokom
tog perioda u najvećoj meri razvio mogućnost da se snađem u nepredviđenim
situacijama i da nađem rešenja brzo i prilagodim ih konkretnoj situaciji. Za
mene je to bio period pun izazova, posebno zbog činjenice da sam se tek
preselio u novu i nepoznatu zemlju, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.

Kada si se vratio u svoju zemlju nakon godinu dana provedenih u
inostranstvu, kako si se adaptirao na život u Srbiji?

Iskreno, nije mi bilo nimalo teško da se ponovo adaptiram na život u Srbiji.
Čak sam imao i osećaj da nikada nisam ni odlazio iz Srbije. Jedina razlika
je bila u tome što su ljudi u mom okruženju bili željni da čuju dogodovštine
kroz koje sam prošao i na taj način sam, uspeo da im donekle prenesem
iskustvo življenja u inostranstvu.

Koje su glavne razlike u životnom stilu, radnom okruženju i kulturi između
Srbije, Italije i Poljske?

Za razliku od Srbije, a donekle i Poljske, Italija ima visok životni
standard, što mnogo utiče na svakodnevni život. Što se tiče radnog okruženja
i kulture, postoje primetne razlike između ove tri zemlje. Srbija ima
definitvno najljubazniji narod. Iako su Italijani poznati po razdraganom
duhu, iskustva života u ovoj zemlji su nešto drugačija. Italijani znaju da
budu dosta odbojni prema ljudima koji ne govore njihov jezik, a čak i za
osobe koje govore italijanski, uklapanje u italijansko društvo nije nimalo
lako. Ove zemlje imaju bogatu istoriju i puno znamenitosti vrednih posete.

Kakvi su tvoji dugoročni profesionalni ciljevi i ambicije? Gde sebe vidiš u
budućnosti? Da li planiraš ostati u Holandiji ili imaš neke druge planove u
vezi sa mestom boravka?

Cilj mi je da otvorim naučno-istraživački centar u Srbiji i kompaniju koja
bi omogućila proizvodnju i širu upotrebu budućih otkrića. Ideja mi je da još
neki period provedem u Holandiji, a da nakon toga možda odem u neku drugu
zemlju. Svakako, krajnji cilj mi je da se jednom vratim u Srbiju. Vidim sebe
kao nekoga ko će tokom celog života kružiti planetom, ali kome će dom biti
samo jedan.

Odlazak iz zemlje često povezujemo sa ekonomskim razlozima, ali koje druge
faktore smatraš važnim kod odlučivanja ljudi da napuste svoju domovinu?

Smatram da korupcija i takozvani legalizovani kriminal dosta utiču na
donošenje takve odluke. Takođe, razvijenost zemlje, obrazovanje, ali i
poznavanje stranog jezika utiču značajno na odluku o odlasku. Susreo sam se
sa puno ljudi koji bi želeli da odu iz Srbije, ali koji se ne odlučuju na
takav korak upravo zbog nepoznavanja nekog stranog jezika.

Kako vidiš ideju o cirkularnim migracijama kao održivoj strategiji protiv
depopulacije? Da li bi lično razmatrao/la život kao cirkularni migrant?
Zašto ili zašto ne?

Cirkularne migracije mogu da pomognu svakom pojedincu, ali i Srbiji, jer se
u inostranstvu mogu steći razna iskustva i znanja koje po povratku u Srbiju,
ukoliko se na pravi način iskoriste, mogu doprineti boljem razvoju zemlje. U
svakoj iteraciji odlaska-dolaska može se sagledati aktuelna situacija i
razvoj kako na jednoj, tako i na drugoj stani. Održivost postaje veliko
pitanje kod ljudi sa decom školskog uzrasta, jer deca teže podnose promene i
mogu imati problema sa prihvatanjem od strane druge dece sa kojima se mogu
susresti. Ja lično trenutno živim kao cirkularni migrant i siguran sam da ću
tako nastaviti barem još neko vreme.