Visoka nejednakost u raspodeli dohotka štetna je za ekonomski rast, kako direktno, tako i kao potencijalni izvor značajne političke i društvene nestabilnosti. Srbija ima višu nejednakost u raspodeli dohotka nego bilo koja zemlja Evropske unije, što je posledica niskog redistributivnog kapaciteta poreza na dohodak i socijalnih transfera, kao i problema na tržištu rada.
Ovo istraživanje pokazuje da je nejednakost dohotka najveća za domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada, čiji članovi ne rade ili rade veoma malo (manje od 2,5 meseca godišnje). Posmatrano po izvorima dohotka, zarade najviše doprinose ukupnoj nejednakosti i povećavaju je, dok svi ostali izvori dohotka: porezi, doprinosi, penzije i dohodak od samozaposlenosti smanjuju nejednakost. Ipak, u poređenju sa zemljama EU, kapacitet poreza i socijalnih transfera da smanje nejednakost značajno je manji.
Da bi se smanjila dohodna nejednakost, neophodno je sistematski procenjivati moguće efekte reformi na nejednakost i siromaštvo pre njihovog donošenja, kao i pratiti posledice reformi posle njihovog usvajanja. Preporuke za reformske politike koje bi mogle da doprinesu smanjenju nejednakosti uključuju: povećanje zapošljivosti osoba niskog obrazovnog nivoa, povećanje broja kvalitetnih poslova u formalnom sektoru privrede, povećanje progresivnosti poreza na dohodak i poboljšanje pokrivenosti ženske populacije penzijama.