KVARTALNI MONITOR BR. 75

Na početku  2024. godine nastavljaju se umereno pozitivni trendovi iz druge polovine prethodne godine: GDP raste, inflacija usporava, realne zarade rastu, a smanjuju se spoljni deficiti. U odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope privredna aktivnost u Srbiji raste brže, ali je inflacija viša. U ovoj godini očekuje se rast privrede od 3-3,5%, prosečna inflacija od 4,5-5%, rast realnih zarada za 4-5%, umereno povećanje spoljnih deficita. Iako se očekuje oporavak  privrede, rast će u 2024. godini biti ispod dugoročnog trenda od oko 4%, dok će inflacija biti iznad sredine ciljnog koridora NBS od 3%. Očekuje se da će NBS sredinom godine početi da smanjuje kamatnu stopu. Postoji rizik da realizacija javnih investicija, uz visok rast tekućih rashoda, poveća fiskalni deficit iznad planirnih 2,2% BDP, ali on može da bude izbegnut.

Privredna aktivnost Srbije ostvarila je rast u 2023.  godini od 2,5% što se može oceniti kao solidan rezultat. Ostvareni rast BDP-a Srbije bio je znatno veći od onog u EU (0,4%) kao i od proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope (0,6%). Svega nekoliko evropskih zemalja Hrvatska, Albanija i Crna Gora imale su veći rast BDP-a u 2023. od Srbije. Dobre rezultate privrede u 2023. donekle relativizuje činjenica da su im u velikoj meri doprineli jednokratni faktori koji se neće preneti u 2024. godinu, kao što su  visok rast poljoprivrede od 8,1% (poređenje sa sušnom 2022. godinom), građevinarstva od 8,7% (nakon dubokog pada iz 2022. godine) i proizvodnje električne energije od oko 13% (dobra hidrologija i poređenje s godinom u kojoj je EPS bio u dubokim problemima). Bez ovih činilaca rast privrede Srbije u 2023. bi iznosio oko 1,5%. Ohrabrujuće je da, i kad se isključe jednokratni činioci, postoje znaci otpočinjanja šireg privrednog oporavka u Srbiji od druge polovine 2023. godine. Osnovni pokretači oporavka u 2024. godini su rast privatne potrošnje usled realnog rasta plata i penzija, rast javnih investicija i blagi oporavak evropskih privreda. Na drugoj strani, oporavak će usporavati visoke kamatne stope, koje će kočiti domaće i strane investicije, i geopolitički rizici koji usporavaju spoljnu trgovinu i povećavaju varijabilnost cena primarnih proizvoda. Kao rezultat delovanja pomenutih faktora očekujemo da će privredni rast Srbije u 2024. biti nešto brži nego u 2023. i da bi mogao da iznosi 3 do 3,5%

Stanje na tržištu rada je blago poboljšano u 2023. godini. Ukupna zaposlenost je po Anketi o radnoj snazi u 2023. porasla za 0,7%, dok je registrovana zaposlenost, porasla za 2,1%. Stopa nezaposlenosti u 2023. u proseku je iznosila 9,4% što predstavlja neznatno smanjenje u odnosu na 9,5% iz 2022. godine. Realne zarade su u prva tri kvartala stagnirale, dok su u četvrtom kvartalu ostvarile snažan rast od 5,7%, kao rezultat oporavka privrede, opadanja inflacije i preizbornog povećanja zarada. Na godišnjem nivou realni rast prosečne zarade u 2023. iznosio je umerenih 2,4%. Tokom 2023. nastavile su se neke postepene, strukturne promene na tržištu rada koje traju već nekoliko godina. Na primer, plate u privatnom sektoru nastavile su da rastu znatno  brže nego u javnom sektoru, pa je premija na zarade u javnom sektoru krajem 2023. svedena na svega 0,6%, dok je pre nekoliko godina bila oko 25%. Takodje, nastavljen je blag rast stope aktivnosti i prelazak radnika iz neformalnog u formalni sektor. Srbija, kao i većina evropskih zemalja, suočava se sa nestašicom radne snage odredjenih kvalifikacija, kao posledicu demografskih trendova, ali i neuskladjenosti ponude i tražnje za radnom snagom. U 2024. očekujemo dalji postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade.

Početkom 2024. nastavlja se trend usporavanja inflacije koja je u februaru, na međugodišnjem nivou, spuštena na 5,6%. Uprkos ovim povoljnim trendovima, inflacija u Srbiji opada nešto sporije nego u drugim zemljama. Srbija je u februaru 2024. bila zemlja s drugim najvišim međugodišnjim rastom cena u Evropi, posle Rumunije. U narednim mesecima očekujemo dalje usporavanje inflacije u Srbiji i njen povratak u granice ciljanog koridora NBS (3 ± 1,5%) do sredine godine. U drugoj polovini godine rast cena mogao bi da se kreće u gornjem delu ciljnog intervala NBS što bi rezultiralo prosečnom inflacijom u 2024. od 4-4,5%.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2023. iznosio je 1,8 mlrd evra ili 2,6% BDP-a, što je najniži deficit u poslednje dve decenije. Glavni doprinos smanjenju spoljne ravnoteže u 2023. dolazi od smanjenja spoljnotrgovinskog deficita u odnosu na prethodnu godinu za 6,5 procentnih poena BDP. Rast izvoza robe i usluga u 2023. u evrima iznosio je 8% dok je uvoz imao pad od 1%. U poslednjem kvartalu 2023, kad je došlo do ubrzanja privrednog rasta i usporavanja inflacije, uz solidan realni rast privatne potrošnje, tekući deficit Srbije je povećan na 5,4% BDP-a, što je znatno iznad prosečnog deficita u prva tri kvartala od 1,5% BDP-a. Procenjujemo da će nastavak privrednog oporavka Srbije, uz relativno visok rast privatne potrošnje i dosta snažnu realnu apresijaciju dinara, do koje je došlo u prethodnim godinama,  uticati na određeno povećanje tekućeg deficita u 2024. u odnosu na 2023. godinu. Procenjujemo da će i pored toga u 2024. tekući deficit ostati još uvek na relativno niskom nivou za Srbiju. Priliv stranih direktnih investicija je usporio u 2023, ali je i dalje ostao na dosta visokom nivou. I pored ovog smanjenja SDI su bile preko dva puta veće od tekućeg deficita platnog bilansa, što je generisalo znatno veću ponudu od tražnje za devizama. U 2024. očekujemo dalje smanjenje priliva SDI. Na to smanjenje uticaće očekivani spor privredni rast u zemljama EU, odakle dolazi najveći deo SDI u Srbiju, još uvek visoke kamatne stope, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU, ali i rast troškova poslovanja u Srbiji (relativno visok rast zarada i cene energije u evrima), kao i nedovoljna ponuda nekih kategorija radne snage.

U 2023.godini ostvaren je solidan fiskalni  rezultat.  Fiskalni deficit je iznosio  2,2% BDP što je manje od plana (2,8% BDP) i manje od  prosečnog fiskalnog deficita u EU (3,2% BDP). Strukturni fiskalni deficit je u 2023. povećan za oko 0,5 pp. BDP, ali je i dalje nizak (oko 1% BDP). Javni dug Srbije je umereno visok, po visini javnog duga Srbija se nalazi oko proseka zemalja centralne i istočne Evrope. U ovoj godini planiran je fiskalni deficit od 2,2% BDP, a u narednim godinama deficit od 1,5% BDP,  a realizacija ovih planova oborila bi učešće javnog duga u BDP i učvrstila fiskalnu održivost.  Postoji rizik da će fiskalni deficit u ovoj i narednim godinama biti veći od plana zbog rasta rashoda za kamate i najavljenog visokog rasta penzija, plata i javnih investicija ali taj rizik može da se izbegne odlaganjem ili odustajanjem od nekih investicije, povećanjem plata i penzija u skladu sa fiskalnim pravilima i unapredjenjem efikasnosti države.

Monetarnu politiku je u prvoj polovini 2023. obeležilo povećavanje restriktivnosti, što je zaustavljeno kad je postalo jasno da je inflacija u Srbiji počela da usporava.  Ako ne bude novih skokova cena na svetskom tržištu inflacija će usporavati u narednim mesecim, a NBS bi u krajem drugog kvartala mogla da počne sa smanjivanjem kamatnih stopa.  Realna vrednost kredita privredi i stanovništvu značajno je opala tokom 2023. pri čemu se krajem 2023. krediti stanovništvu beleže i nominalni pad. S druge strane, depoziti privrede i stanovništva tokom 2023. ubrzali su rast. Ovo su očekivani trendovi u uslovima  sporijeg privrednog rasta, smanjenje inflacije i povećanja realnih kamatnih stopa. U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalih kamatnih stopa i dodatni rast realnih kamatnih stopa. Opadanje nominalnih i realnih kamatnih stopa bi moglo da počne tokom druge polovine godine. Procenjujemo da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu-dve.

QM75 – saopštenje za medije