Javni dug Srbije i njen fiskalni deficit danas su niži nego što je bilo projektovano u originalnom ekonomskom program koji je srpska vlada potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom. Uprkos merama štednje ekonomski rast nije bio značajnije ugrožen u poslednje tri godine otkako traje program. Naprotiv, ekonomski rast je viši nego što je MMF projektovao na početku procesa sprovođenja mera fiskalne konsolidacije. Ovo je izjavio Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a za Srbiju, na skupu koji je organizovala Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Sosa je naglasio i da Srbija drži inflaciju pod kontrolom, da su učinjeni značajni napori da se smanje kašnjenja u naplati dugovanja prema Srbijagasu i Elektroprivredi Srbije, ali da ostaju izazovi u strukturnim reformama. S tim u vezi, naveo je da je potrebno da se reši status preduzeća u restrukturiranju, da se nastavi sa reformom državne uprave, pre svega kroz uređivanje sistema plata i optimizaciju broja zaposlenih. Ostaje i pitanje nedovoljnih javnih investicija koje bi, ukoliko se uvećaju u narednom periodu, mogle pozitivno da utiču na ekonomski rast.
Na skupu je istaknuta i promenjena uloga MMF-a u saradnji sa zemljama koje ulaze u aranžmane sa ovom institucijom pre svega kroz veće posvećivanje pažnje pitanjima nejednakosti, siromaštva i zaštite životne sredine. Prema mišljenju gospodina Sose, mere štednje u Srbiji su bile osmišljene i sa ciljem da zaštite najugroženije građane, pre svega one sa najnižim penzijama i najnižim platama u javnom sektoru. Takođe, nije smanjivana potrošnja na socijalne naknade i druge socijalne programe.
Prema mišljenju šefa kancelarije MMF-a u Srbiji, već od naredne godine, s obzirom da postoji fiskalni prostor, moguće je ići na smanjenje poreza na rad, kako bi se podstaklo novo zapošljavanje. Aktivne mere zapošljavanja, poput javnih radova, obuka i programa prekvalifikacije, koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, trebalo bi da dobiju veći prostor u budžetu republike Srbije. Moguće su i uštede u programima poput naknade zarade za porodilje ili roditeljskog dodatka, koje su relativno izdašne u poređenju sa drugim zemljama, bogatijim od Srbije, a te uštede bi se mogle iskoristiti za veću potrošnju na programe koji su usmereni ka najsiromašnijim građanima.