Spoljna trgovina – Srbija i EU

Ime i prezime:  Teodora Đurđević

Spoljna trgovina predstavlja ključni segment ekonomije Republike Srbije ,igrajući značajnu ulogu u ostvarivanju ekonomskog rast, otvaranju novih tržišta za domaće proizvode i usluge, kao i u privlačenju stranih investicija . Srbija je prošla kroz značajne promene u strukturi izvoza i uvoza. Pitanje koje se postavlja jeste u kojoj meri spoljna trgovina doprinosi jačanju ekonomije Srbije i koji su izazovi na tom putu.

Spoljna trgovina Republike Srbije predstavlja ključni faktor ekonomskog razvoja, ali kako bi  se njen potencijal u potpunosti iskoristio, potrebno je strateški unaprediti trgovinsku infrastrukturu, diverzifikovati izvozne proizvode i smanjiti trgvinski deficit. 

Trenutno stanje spoljne trgovine Srbije

Republika Srbija je zemlja koja aktivno razvija svoje spoljnotrgovinske aktivnosti. Glavni trgovinski partneri su Evropska unija (EU), Rusija, Kina, Nemačka i Italija. Izvoz Srbije obuhvata širok spektar proizvoda, kao što su mašine i transportna oprema, hemikalije, poljoprivredne proizvode, tekstil i obuću.Najznačajniji partneri za izvoz, za 2023. godinu, su Nemačka (4.315,8),Bosna i Hercegovina (1.965,4), Italija (1.771,6), Mađarska (1.561) i Rumunija (1.431,6).   Glavna uvozna roba su naftni proizvodi , elektronska oprema, mašine, hemikalije i farmaceutski proizvodi. Najznačajniji partneri za uvoz, za 2023. godinu, su Nemačka (4.818,2), Kina ( 4.495,5), Italija ( 2.682,5), Turska ( 1.730) i Ruska Federacija (1.598,3).

Prema podacima Zavoda za satistiku Republike Srbije, trgovinski deficit je prisutan u poslednjih nekoliko godina, što znači da zemlja više uvozi nego što izvozi. Međutim, izvoz se povećava, posebno prema tržištima Evropske Unije, zahvaljujući poboljšanju proizvodnih kapaciteta i kvalitetu domaćih proizvoda.

Pozitivne strane spoljnotrgovinske razmene

Spoljna trgovina omogućava Srbiji da učestvuje u globalnim lancima vrednosti, povećava devizne prihode i doprinosi razvoju domaće industrije. Pristup tržištima Evropske Unije, posebno kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, omogućava povlašćeni izvoz mnogih proizvoda, čime se jača konkurentnost srpske privrede.   Srbija poseduje različite potencijale, kao što je potencijal za transformaciju ekonomije u pravcu tehnologije i inovacija, zbog rasta izvoza u IT sektoru.

Izazovi u spoljnoj trgovini

Uprkos potencijala koje naša zemlja poseduje, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ostaje problem. Uvoz često premašuje izvoz, što dovodi do negativnog trgovinskog bilansa. Pored toga javljaju se i drugi izazovi , poput:

1. Nedovoljno razvijena infrastruktura – poboljšanje puteva, železnica i pristupa luka može značajno smanjiti troškove trgovine i povećati konkurentnost izvoznika
2. Konkurencija na međunarodnim tržištima – Srbija se suočava sa snažnom konkurencijom od strane drugih u regionu i globalno, što čini da je povećanje konkurentnosti, poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova proizvodnje neophodno.
3. Administratvne i birokratske prepreke – administracija često predstavlja prepreku za poslovanje, kako za domaće, tako i za strane investitore. Promena birokratskih procedura i smanjenje administrativnih barijera su knjučni za olakšavanje trgovinskih aktivnosti.
4. Nedovoljna diverzifikacija odnosno pospešivanje izvoza – dominacija određenih sektora može predstavljati rizik u slučaju promene potražnje na tržištu, zato je potrebno da Srbija radi na diverzifikaciji izvozne ponude, kako bi se smanjila zavisnost od nekoliko ključnih faktora.

Unapređenje spoljne trgovine

Unapređenje spoljne trgovine Srbija bi mogla da postigne integracijom u Evropsku Uniju. Iako Srbija još uvek nije članica Evropske Unije, integracija u evropsko tržište predstavlja ključnu strategiju za unapređenje trgovinskih odnosa. Pridržavanje evropskih standarda i normi može otvoriti nove mogućnosti za izvoz i olakšati pristup zajedničkom tržištu.  EU je partner Srbije koji čini 60% ukupne robne razmene Srbije 2023.  godine. Vrednost srpskog izvoza u EU se znatno povećala, 2023. godine  iznosi preko 18 milijardi evra, dok je 2009.godine iznosila skoro  3,2 milijarde evra. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa zemljama Evropske Unije zančajno doprinosi ukupnoj trgovini Srbije. U poslednjim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) navodi se da zemlje EU čine vše od polovine ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije. Na primer:

Za prvih šest mesecu 2023. godine , razmena sa Eu činila je 59,9% ukupne robne razmene Srbije, uz povećanu pokrivenost uvoza izvozom na 78,4%.

Po mom mišljenju Evropska Unija ima ključnu ulogu u unapređenju spoljne trgovine Srbije, jer nam nudi najviše benefita, pruža različite mogućnosti i prateći statistiku EU je znatno doprinela povećanju vrednosti srpskog izvoza. Smatram da spoljna trgovina sa EU pruža osnovu za stabilan rast, podstiče inovacije i privlači investcije, čime direktno doprinosi ekonomskom razvoju naše zemlje.

Spoljna trgovina Republike Srbije ima ključnu ulogu u ekonomskom razvoju, omogućavajući pristup globalnim tržištima i doprinos finansijskoj stabilosti. Ipak,  izazovi poput trgovinskog deficita,  infrastrukturalne slabosti, administrativnih prepreka, nedovoljne diverzifikacije izvoza, konkurencije i ostalo, zahtevaju strateški pristup. Srbija može iskorstiti svoje komparativne prednosti i postati zanačajni igrač na globalnoj trgovinskoj sceni.

Literatura:

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/spoljna-trgovina

https://europa.rs/trgovina/

https://european-union.europa.eu/live-work-study/import-and-export_hr

https://eupravozato.mondo.rs/ekonomija/trgovina/a491/koliko-srbija-izvozi-u-evropsku-uniju.html

https://pks.rs/pregled-spoljnotrgovinskih-kretanja

https://nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/publikacije/strucni-radovi/konkurentnost_privrede_srbije.pdf

https://www.blog.enpeks.rs/uvoz-i-izvoz-robe-spoljnotrgovinska-razmena-srbije/

https://biznis.rs/vesti/srbija/raste-spoljnotrgovinski-deficit-srbije/