Obrazovanje u Evropskoj uniji

Ime i prezime: Željana Srdić

Obrazovanje je jedan od najbitnijih segmenata ljudskih života, i ima veliku ulogu u samom formiranju naših ličnosti i procesu socijalizacije, pa je zbog toga veoma bitno kako sistem obrazovanja izgleda i kako je on formiran. Od države do države koje su članice EU važe drugačija pravila o uzrastu za obavezno osnovno obrazovanje. Dok je u nekim državama granica za početak obrazovanja 3 godine, u drugima je 7. Obrazovanje je temelj svakog društva, a u Evropskoj uniji (EU) zauzima centralno mesto u strategijama za unapređenje ekonomskog rasta, socijalne integracije i održivog razvoja. Iako obrazovni sistemi variraju od države do države, EU promoviše zajedničke vrednosti i ciljeve u oblasti obrazovanja kako bi se obezbedio ravnomeran pristup kvalitetnom obrazovanju i obuka za sve građane, bez obzira na njihov socio-ekonomski status, poreklo ili druge razlike. Ovaj esej će analizirati ključne aspekte obrazovanja u državama članicama EU, uključujući opšte obrazovne politike, izazove, prednosti i moguće smernice za budućnost.

EU finansira različite oblasti kao što su: zaštita životne sredine, energetika, transport, razvoj preduzetništva pa tako i obrazovanje u zemljama članicama a i one koje nisu članice. Republika Srbija potpisala je sporazum 2004. godine za učestvovanje u različitim programima EU. To je super prilika da se naša zemlja na što bolji i bliži način upozna sa politikom Evropske unije.

Evropska unija najveći je partner Republike Srbije u modernizaciji sistema obrazovanja. U poslednjih 20 godina donirala je više od 130 miliona evra za reformu sektora obrazovanja na svim nivoima, sa ciljem jačanja njegove uloge kao temelja društvenog i ekonomskog razvoja. Od predškolskog i osnovnog vaspitanja i obrazovanja, preko srednjeg stručnog i visokog obrazovanja i obrazovanja odraslih – EU je najvažniji partner Srbije kada je reč o uvođenju novih standarda, razvoju programa nastave i učenja, stručnom usavršavanju nastavnika i finansiranju nove školske opreme.

Savremeni proces učenja zasniva se na potrebama ekonomije ali i na potrebama učenika sto je upravo jedan je od prioriteta EU kada je u pitanju podrška Srbiji. Do sada je više od 40.000 prosvetnih radnika steklo nove veštine i znanja kroz stručne obuke organizovane od strane EU. Modernizovano je 175 srednjih stručnih škola i razvijeni su savremeni nastavni planovi za nove obrazovne profile, u skladu sa potrebama tržišta rada. Unapređen je i modernizovan rad srednjih škola iz razlicitih oblasti kao sto su poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, medicina, mašinstvo, građevinarstvo, elektrotehnika, obrada i prerada drveta, turizam i ugostiteljstvo.

Pomoć Evropske unije usmerena je ka tome da  naš obrazovni sistem uskladimo sa sistemima prisutnim u Evropi. Sticanje novih znanja i veština pojedinca doprinosi većoj zapošljivosti na domaćem i međunarodnom tržištu rada. Sto vise znanja i veština imamo, lakše je pronaći posao u skladu sa tim veštinama. Evropska unija ulaže u različite vrste opreme bez koje modernizacija obrazovanja ne bi bila moguća. Više od 300 osnovnih i srednjih škola renovirano je i opremljeno kvalitetnom opremu koja je finansirana iz sredstva EU. Brojne predškolske ustanove opremljene su igračkama, nameštajem i nastavnom opremom. Kada je reč o visokom obrazovanju, čak 27 fakulteta i istraživačkih centara opremljeno je modernom opremom, koja doprinosi kvalitetnijoj nastavi, a opremljene su i brojne laboratorije. Više desetina hiljada mladih naučnika sada radi uz najsavremeniju nastavnu i istraživačku opremu koja odgovara standardima EU. Nabavljena je oprema za poljoprivredne škole vredna 2,8 miliona evra, koja doprinosi sticanju praktičnih znanja i veština kod učenika i priprema ih za rad  ili nastavak školovanja u tom domenu.

Što se tiče obrazovanja u zemljama članicama Evropske unije, važno je spomenuti da je ono na zaista visokom nivou. Eurydice mreža pruža informacije o obrazovnim sistemima i politikama u Evropi. Mrežu čini 42 nacionalne jedinica sa sedištem u 37 zemalja koje učestvuju u EU programu Erazmus+ (Erasmus Plus). Ovu mrežu čine zemlje članice Evropske unije zajedno sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Islandom, Linhenštajnom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Norveškom, Turskom i Srbijom). Radom mreže rukovodi Izvršna agencija za obrazovanje i kulturu. Putem ove mreže prikupljaju se informacije o regulaciji sistema obrazovanja sirom zemalja Evrope, na osnovu tih informacija mreža izdaje mnogobrojne različite izveštaje, sve informacije su dostupne na njihovom zvaničnom sajtu. Preko ove mreže, možemo pristupiti i raznovrsnim opisima opcija obrazovanja u zemljama koje su članice mreže. Sve informacije su dostupne na engleskom jeziku, a u nekimm slučajevima i na drugim evropskim jezicima. Opis obrazovnog sistema naše zemlje, odnosno Republike Srbije je opisan i na srpskom jeziku.

Svaka država članica EU ima svoj obrazovni sistem, što znači da ne postoji jedinstven model obrazovanja u celoj uniji. Međutim, postoji nekoliko zajedničkih ciljeva koje EU pokušava postići kroz različite politike i inicijative. Na primer, sve države članice EU prihvatile su Evropski okvir kvalifikacija koji omogućava upoređivanje i priznavanje obrazovnih kvalifikacija širom Evrope, čime se olakšava mobilnost studenata i radne snage unutar unije, bez nekih većih ograničenja. Značajna inicijativa je i Evropski prostor obrazovanja, koji se planira kao zajednički okvir za obrazovne sisteme, s ciljem da se do 2025. godine stvore mogućnosti za bolje povezivanje obrazovnih sistema unutar unije. To uključuje bolju koordinaciju između nacionalnih sistema obrazovanja, promovisanje digitalne pismenosti, kao i povećanje ulaganja u obrazovni sektor.

Finska je zemlja koja ima narazvijeniji obrazovni sistem u Evropskoj uniji, kao i u svetu. Stopa pismenosti je stopoprocentna za sve starije od 15 godina. Deca u školama imaju besplatne obroke, knjige i prevoz od kuće do škole, kao i najvise slobode izražavanja. Finci postižu najuspešnije rezultate na međunarodnom PISA testiranju koje mnogi vezuju za visoko razvijen obrazovni sistem. Osnovna škola obuhvata 20 osnovnih predmeta, uz koje takođe imaju obavezu da uče i različite jezike. Finci veruju da učenje kroz praktičan rad donosi više benefina nego učenje napamet bez razumevanja. Njihov obrazovni sistem se izdvaja zbog obuka nastavnika na master nivou, više šansi za igru i pauze, školski dani su kraći i deca imaju manje domaćih zadataka, jer većinu svojih obaveza završe u školi, a nema standardizovanog testiranja.

Da bi obrazovni sistem u Srbiji postigao viši nivo kvaliteta i relevantnosti, neophodno je da se ugledamo na uspešne primere drugih zemalja, poput Finske. Finski obrazovni model se ističe po svom principu jednakosti, kreativnosti i kritičkom razmišljanju, čime se omogućava svakom učeniku da razvije svoje potencijale. Srbija bi mogla da usvoji neke od ključnih finskih principa, kao što su veća autonomija nastavnika, kao i jačanje individualnog pristupa učenicima. Takođe, ulaganje u obrazovanje treba da bude prioritet, kako bi se stvorili bolji uslovi za nastavnike i učenike. Razvijanjem obrazovnog sistema koji se ne zasniva samo na pamćenju informacija, već na razvijanju sposobnosti za rešavanje problema, kreativnost i saradnju, Srbija bi mogla ne samo da poboljša kvalitet svog obrazovanja, već i da stvori temelje za budući društveni i ekonomski razvoj. Učenje od Finske nije samo uvođenje novih metoda, već i promena svesti o važnosti obrazovanja kao osnovne vrednosti društva, koja je ključna za napredak i konkurentnost u globalnom okruženju. Smatram da je podizanje obrazovnog sistema naše zemlje na neki viši nivo  takođe bitna stavka za ulazak u EU.