Šta tačno EU finansira u našoj zemlji i da li je to dobro za nas?

Ime i prezime: Rastko Nađalin

Evropska Unija je najveći donator Srbiji, sa više od 4.000.000.000 evra uloženo u našu zemlju, sa preko 1500 projekata u svakoj od naših opština.

Evropska unija sa svojih 27 država, sa jakom ekonomijom, može da priušti dugu igru privlačenja naše države prema sebi.

Ali šta tačno taj novac finansira?

Na našu Infrastrukturu, koja uključuje pruge, autoputeve, na primer Niš-Merarde autoput

i proizvodnju čiste,  obnovljive energije, pomoću izgradnje vetrenjača i solarnih panela, potrošen je najveći deo ulaganja, na čak 40% do 50%. negde 1.600.000.000 do 2.000.000.000 evra.

Na pomoć našoj državi oko javne uprave, reforme sistema prava i borbe protiv korupcije i za osnovna prava je potrošeno 15% do 20% finansijske pomoći.

Što je negde 600.000.000 do 800.000.000 evra

10 do 15 posto, negde 400.000.000 do 600.000.000 evra je potrošeno na razvoj društva i obrazovanja. Pomoć bolnicama, školama i drugim institucijama donacijom opreme. A i sa borbom protiv rasizma protiv manjina, koja je u Srbiji idalje česta.

U ovaj deo spada i novac koji E.U. daje srpskim preduzećima, radi većeg razvoja ekonomije uz pomoć malih preduzetnika!

Što se tiče razvoja ruralnih prostora naše zemlje, i agrokulturne industrije uloženo je 5 do 10 posto ukupnih resursa. Što je negde 200.000.000 do 400.000.000 evra. Mada naša vlada nije najuspešnije uspela da iskoristi ovu podršku. Tako da se ne oseća u našoj agro industriji.

I naravno! Evropsko omiljeno, zaštita prirodne sredine. Kao i sa infrastrukturom, sa ovim donacijama E.U. ovim projektima podržava i vodi Srbiju prema čistijoj prirodnoj sredini. Ovaj novac se koristi za smanjenje zagađenja, sadnju drva i zelenila, čišćenje vode i poboljšanje našeg upravljanja sa otpadom. Za lepšu i čistiju Srbiju, kada se pridružimo zelenoj i čistoj Evropi!

Ovaj deo novca je isto oko 10 do 15 posto. 400.000.000 do 600.000.000 evra.

Gledanjem u podatke koji su mi bili poslati i koje sam sam istražio sa sajtova E.U., sektor koji bih želeo da se uloži više je, je razvoj ruralnih delova i agro industrije.

E.U. bi želela da od Srbije, a pogotovo naše Vojvodine, napravi dobru konkurenciju za evropske proizvođače hrane. Konkurencija, kao važan deo tržišta je uvek bila jedna od glavnih razloga formacije Evropske Unije, zato je i do danas guraju. Što je dobro za mala preduzeća i za narod, čak i za velika preduzeća. A još bolje u slučaju humanitarnih katastrofa, koje su vrlo česte u današnjem dobu loše, lako kvarljive, infrastrukture.

Rešenje koje bih napravio, je da se odredi koji su proizvodi najvažniji E.U., na primer kukuruz, žito i razne žitarice, i da daju subvencije po hektaru proizvodnje lično tom farmeru, a ne preko države. Bolje rečeno engleskim citatom ,,Cut out the middle man”.

Ovaj sistem bi brže i lakše došao do proizvođača, a fokus bi trebao biti na manje proizvođače agro kultura, jer njima je najteže prodati proizvode i održavati svoju proizvodnju.Ovim planom i ulaskom u E.U. mogao bi se ostvariti dugi Vojvođanski san, san postati evropski ,,Bread basket”.

Iako neki sistemu imaju greške, ulaskom u Evropsku Uniju bi se oni popravili, integracijom u tržište E.U. i smanjenjem carinskih tarifa. Zbog ovih i prethodnih razloga, E.U. se čini kao najbolja budućnost za naša mala preduzeća i populaciju.