Zdravstvo i zdravlje u Srbiji: da li imamo iste šanse za zdrav i dug život

Beograd, 22.02.2018.

Panel diskusija, pod nazivom  “Zdravstvo i zdravlje u Srbiji: da li imamo iste šanse za zdrav i dug život?” koju su, povodom predstavljanja četvrtog broja MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji), organizovali FREN i SeConS, imala je za cilj da predstavi najnovije podatke i otvori debatu o ključnim pitanjima u vezi sa zdravljem i zdravstvom u Srbiji.

Izlaganja panelista,

Prof. dr Slobodana Cvejića, ko-urednika četvrtog broja MONS-a i direktora istraživanja SeConS-a,

Prof. dr Mihaila Arandarenka, ko-urednika četvrtog broja MONS-a i predsednika Upravnog odbora FREN-a,

Dr Kori Udovički, predsednice Upravnog odbora CEVES-a, i

Doc. dr Milene Gajić-Stevanović, šefice Nacionalnog zdravstvenog računa u Institutu za javno zdravlje  Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

poseban akcenat stavila su na nekoliko ključnih tema: koliko je javno zdravlje uspešno za sve, kako građani Srbije ocenjuju sopstveno zdravlje i koliko je efikasno zdravstvo u Srbiji.

Istraživanja pokazuju da u Srbiji raste procenat građana koji iz nekog razloga nisu dobili zdravstvenu uslugu, iako im je ona bila potrebna. S druge strane, građani Srbije ne štede kada je reč o izdacima za zdravlje. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, građani izdvajaju relativno više iz svog džepa (skoro 40% ukupnih izdataka). Poređenje rezultata koje Srbija postiže u zdravlju (na začelju evropskih zemalja), sa opremljenošću sistema (u sredini raspona) i nivoom godišnje potrošnje na zdravstveni sistem (u vrhu evropskih zemalja), govori o tome da Srbija ima problem sa efikasnošću upotrebe resursa u zdravstvenoj zaštiti. Podaci  takođe pokazuju da je broj građana koji svoje zdravlje vide kao loše ili veoma loše, u Srbiji  duplo veći nego u zemljama članicama Evropske unije (EU 28). Glavni problem sa lošim zdravstvenim stanjem građana Srbije i ključni zaostatak u odnosu na zemlje EU 28 je što pogoršanje nastupa relativno rano, u aktivnim godinama života.

Potrebe za zdravstvenim uslugama će imati tendenciju da rastu u budućnosti, što može da dovede do dodatnog pada kvaliteta usluga finansiranih od strane države usled ograničenih finansijskih resursa i veće potražnje. Međutim,  poboljšanje efikasnosti zdravstvenog sistema, pre svega javnog, i bolja iskorišćenost postojećih resursa, mogli bi da dovedu do boljih ishoda sa istim izdvajanjima čak i u kratkom roku. Pored bolje iskorišćenosti medicinskog osoblja i medicinske opreme, Srbija bi trebalo da više radi na prevenciji koja se pokazala kao najbolje ulaganje koje doprinosi dužem životnom veku stanovništva.