PB Smanjenje siromaštva dece u Srbiji: novčana pomoć ili radni podsticaji?

Visok nivo siromaštva dece u Srbiji

Siromaštvo, a naročito siromaštvo među decom, predstavlja značajan problem u Srbiji sa stopama (24,6% i 30% respektivno) koje su dosta više od prosečne stope siromaštva dece u Evropskoj uniji (EU) od 19%.

Pokazalo se da siromaštvo u periodu detinjstva ima dalekosežne negativne posledice na razvoj deteta i značajno povećava rizik od siromaštva ne samo do kraja života te osobe, već i života njihove dece. Roditelji koji su odrastali u siromaštvu će najverovatnije i svoju decu odgajati u siromaštvu (Harper et al, 2003).

Visoke stope siromaštva među decom u Srbiji nisu samo posledica  niske potrošnje za dečje dodatke i novčanu socijalnu pomoć, već i dizajna ovih socijalnih naknada. Slaba pokrivenost i targetiranost dečjih dodataka dovodi je do toga da 60% siromašne dece ne prima dečji dodatak, dok više od polovine onih koji ga dobijaju ne žive u siromašnim porodicama. To je delimično i zbog toga što 42% domaćinstava koji primaju dečji dodatak imaju dohodak i od neformalnog zaposlenja (rada na crno).

Visoke stope nezaposlenosti i rada u neformalnoj ekonomiji,  uz nisku stopu participacije radne snage doprinose visokoj stopi siromaštva dece, dok sa druge strane dosadašnja struktura socijalnih naknada koje ne zavise od uplate doprinosa nije bila efikasna u smanjenju siromaštva. Uprkos nekoliko reformi, potrošnja na socijalne naknade koje zavise od testa imovinskog stanja  još uvek je niska, oko 0,6% BDP, što je značajno ispod proseka EU od 1,1% BDP.