Tokom devedesetih godina u Srbiji srednja klasa, koja je imala veći tekući dohodak i bila sklonija štednji od niže klase, doživela je kroz epizode hiperinflacije i zamrzavanja devizne štednje natproporcionalno pogoršanje svoje pozicije. Ali posle 2000. vidimo obrnut trend. Tada su reforme, od privatizacije, preko fiskalne politike, više išle u korist srednje klase, a na štetu radništva i nižih slojeva – kaže Jelena Žarković Rakić.
PB Smanjenje siromaštva dece u Srbiji: novčana pomoć ili radni podsticaji?
Visok nivo siromaštva dece u Srbiji
Siromaštvo, a naročito siromaštvo među decom, predstavlja značajan problem u Srbiji sa stopama (24,6% i 30% respektivno) koje su dosta više od prosečne stope siromaštva dece u Evropskoj uniji (EU) od 19%.
Pokazalo se da siromaštvo u periodu detinjstva ima dalekosežne negativne posledice na razvoj deteta i značajno povećava rizik od siromaštva ne samo do kraja života te osobe, već i života njihove dece. Roditelji koji su odrastali u siromaštvu će najverovatnije i svoju decu odgajati u siromaštvu (Harper et al, 2003).
Visoke stope siromaštva među decom u Srbiji nisu samo posledica niske potrošnje za dečje dodatke i novčanu socijalnu pomoć, već i dizajna ovih socijalnih naknada. Slaba pokrivenost i targetiranost dečjih dodataka dovodi je do toga da 60% siromašne dece ne prima dečji dodatak, dok više od polovine onih koji ga dobijaju ne žive u siromašnim porodicama. To je delimično i zbog toga što 42% domaćinstava koji primaju dečji dodatak imaju dohodak i od neformalnog zaposlenja (rada na crno).
Visoke stope nezaposlenosti i rada u neformalnoj ekonomiji, uz nisku stopu participacije radne snage doprinose visokoj stopi siromaštva dece, dok sa druge strane dosadašnja struktura socijalnih naknada koje ne zavise od uplate doprinosa nije bila efikasna u smanjenju siromaštva. Uprkos nekoliko reformi, potrošnja na socijalne naknade koje zavise od testa imovinskog stanja još uvek je niska, oko 0,6% BDP, što je značajno ispod proseka EU od 1,1% BDP.
FREN u medijima
Koliko je snažna srpska ekonomija? Ministar finansija Siniša Mali je optimističan. Srbija je, kako tvrdi, među prvih deset ekonomija Evrope. Kaže da je takav uspeh zasnovan na prošlogodišnjem rastu BDP-a od 4,3 odsto. Stručnjaci, pak, upozoravaju da to ne može da bude jedini parametar koji pokazuje uspešnost i održivost srpske privrede.
Podaci o nivou nejednakosti u Srbiji stoje na internet stranici Republičkog zavoda za statistiku od 2014. Oni svake godine izađu u javnost sa saopštenjem i to se uredno objavi u medijima, ali se tema nije problematizovala: zašto je nejednakost visoka, šta je tome doprinelo, šta možemo da uradimo da preokrenemo trend?
