Prezentacija QM43

U četvrtak, 24. marta 2016. godine održana je promocija novog broja Kvartalnog monitora - QM43. Profesor Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik Kvartalnog moniotra, obratio se prisutnima ispred autorskog tima QM-a i predstavio analize ekonomskih trendova i politika u trećem kvartalu 2015. godine. Mirjana Gligorić predstavila je osvrt koji se nalazi u ovom broju QM-a "Mogućnosti unapređenja ekonomskog potencijala doznaka u Srbiji".

U prilogu možete pronaći saopštenje za javnost i prezentaciju sa održane promocije.

__________________

Tokom 2015. i na početku ove godine nastavljaju se umereno pozitivni trendovi u privredi Srbije. Nakon izlaska iz recesije, počeo je period relativno sporog rasta, koji se nastavlja i na početku 2016. godine. Zaposlenost se blago povećava, smanjuju se fiskalni i spoljni deficiti, a inflacija je na niskom i stabilnom nivou. Krajem prethodne i na početku ove godine dinar je umereno depresirao, što će povoljno uticati na konkurentnost i rast privrede i ublažiti deflaciju. Tokom druge polovine prethodne godine značajno su povećane strane direktne investicije, a nakon dužeg perioda počeo je i rast kreditne aktivnosti,  dok su kamatne stope na istorijskom minimumu od kada se slobodno formiraju. Ipak, poboljšanja u privredi su spora i nedovoljna da se reše najveći ekonomski i društveni problemi Srbije, poput visoke nezaposlenosti i niskih dohodaka. Investicije su i dalje niske, a rast izvoza se usporava pa se u kratkom periodu ne  očekuje značajnije ubrzanje privrednog rasta.  Ako izostane napredak u ekonomskoj politici i reformama moguće je urušavanje ostvarenih rezultata.

Reforme i ekonomska politika u poslednjem kvartalu prethodne i na početku ove godine  u značajnoj meri su bili određeni vanrednim parlamentarnim izborima koji su zakazani za kraj aprila. Održavanje izbora neposredno je uticalo na usporavanje i odlaganje politički nepopularnih reformi, poput privatizacije bivših društvenih preduzeća, restrukturiranja javnih preduzeća i smanjivanja broja zaposlenih u sektoru države. Zakoni koji su usvojeni u ovom periodu, poput zakona o platama u javnom sektoru su prilično razvodnjeni,  dok izmene i dopune zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju tipičan primer predizbornog zakona (u Srbiji), kojim se nagrađuju nedisciplinovani poreski obveznici.

Polazeći od aktuelnog stanja srpske privrede i karakteristika privrednog sistema ocenjuje se da bi Vlada nakon izbora trebalo da deluje u tri osnovna pravca. Prvi pravac sadrži mere koje imaju za cilj učvršćenje makroekonomske stabilnosti, drugi reformu preduzeća, a treći uspostavljanje institucija primerenih modernoj tržišnoj privredi. Za učvršćenje makroekonomske stabilnosti presudan je nastavak i dodatno ubrzanje fiskalne konsolidacije. Ubrzanje fiskalne konsolidacije trebalo bi da već u narednoj godini zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP, a da se već od 2018. godini započne sa obaranjem zaduženosti Srbije u odnosu na BDP. Da bi se to ostvarilo neophodno je da se nakon izbora izvrši rebalans budžeta ili bar usvoji plan štednje koji bi obezbedio da fiskalni deficit u ovoj godini bude najviše 3,5% BDP, umesto planiranih 4% BDP. Zaustavljanje rasta javnog duga u odnosu na BDP zahteva da deficit u narednoj godini bude manji na 3% BDP, dok je za znatnije smanjenje javnog duga, a time i troškova kamata, u odnosu na  BDP,  neophodno  da se  fiskalni deficit obori na dugoročno održiv nivo od 1% BDP. Obaranje javnog duga na npr. 40% BDP donelo bi direktne koristi u obliku smanjenja troškova kamata sa sadašnjih 3,2% BDP  na oko 1,5-2% BDP – što znači da bi smanjenje javnog duga, pri sadašnjem BDP i cenama, donelo uštede na kamatama od oko 60 milijardi dinara.

Drugi pravac delovanja nove vlade trebao bi da bude okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća i suštinsko restrukturiranje javnih preduzeća. Privatizacija društvenih preduzeća je višestruko važna za privredu Srbije jer se na taj način stvaraju ulovi za uspostavljanje finansijske discipline i stvara mogućnost za produktivno korišćenje relativno velikog dela  društvenog bogatstva koje se sada na koristi. Vlada je tokom prethodne godine sprovela niz značajnih organizacionih promena u javnim preduzećima koje predstavljaju preduslov za primenu suštinskih mera koje treba da dovedu do unapređenja rezultata njihovog poslovanja. Mada je ostvaren određeni napredak u nekim segmentima,  suštinske mere koje se odnose na smanjenje troškova javnih preduzeća  i povećanje njihovih prihoda, su uglavnom odlagane.

Treći pravac delovanja nove Vlade mogao bi da bude izgradnja institucija koje su primerene savremenoj tržišnoj privredi. U ovoj oblasti tokom prethodnih godina ostvaren je najmanji napredak, pa se Srbija po kvalitetu institucija nalazi na 120 mestu u svetu, a među zemljama Centralne i Istočne Evrope Srbija je na začelju. Štaviše, čini se da za razliku od fiskalne konsolidacije, privatizacije i restrukturiranja preduzeća, važnost dobrih institucija za privredni i društveni napredak nije ni prepoznata od strane vladajućih elita u Srbiji. Uspostavljanje dobrih institucija obuhvata brojne i raznovrsne reforme, ali bi se ona mogle sažeti u izgradnju efikasne državne uprave i čvrstu i doslednu primenu zakona.