Žene i pristup ekonomskim mogućnostima u Srbiji

Na skupu "Žene i pristup ekonomskim mogućnostima u Srbiji", kojim su predsedavali Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju, predstavljen je izveštaj "Žene i dostupnost ekonomskih mogućnosti u Srbiji", na kojem su radili direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić i istraživač FREN-a Marko Vladisavljević. Prezentaciju izveštaja možete preuzeti u okviru ove vesti, dok vam u nastavku teksta prenosimo izveštaj sa održanog skupa.
_________________
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Svetskom bankom organizovao je 16. novembra 2015. godine skup pod nazivom „Žene i pristup ekonomskim mogućnostima u Srbiji“ u hotelu Metropol u Beogradu.

Cilj skupa bio je da se podstakne diskusija o unapređivanju dostupnosti ekonomskih mogućnosti ženama na tržištu rada u procesu usvajanja nove Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost u Srbiji (2016 – 2020. godine). Sam program skupa podeljen je u tri panela. Prvi panel bio je posvećen regulatornom okviru u oblasti rodne ravnopravnosti, drugi rezultatima analize stanja u pogledu ravnopravnosti polova i praćenju jaza između polova, i treći radnom zakonodavstvu i mogućnosti zapošljavanja žena. Skupu su prisustvovali predstavnici nacionalnih i međunarodnih institucija kao i predstavnici organizacija civilnog društva.

Skup su otvorili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, istakla je da je unapređena rodna ravnopravnost ključan preduslov održivog razvoja i kvalitetnijeg društva i zato predstavlja i politički i strateški cilj. Navela je da centralno mesto u poboljšanju položaja žena zauzima ekonomski položaj i položaj na tržištu rada. Trenutni podaci ukazuju da žene predstavljaju najranjiviju grupu na tržištu rada uprkos tome što čine polovinu stanovništva radnog uzrasta. Kao važne korake Vlade ka unapređenju ekonomskog položaja žena ona je istakla da se očekuje usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao i Nacionalne strategije rodne ravnopravnosti. Takođe, najavila je i obračunavanje Indeksa rodne ravnopravnosti koji će pomoći da se mere Vlade još više usmere na unapređenje ekonomskog položaja žena, kao i otpočinjanje procesa rodnog budžetiranja nakon čega će se znati kako se po polu raspodeljuju sredstva javnih finansija.

Šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju Toni Verheijen istakao je da je problem zaposlenosti jedan od ključnih i da predstavlja centralnu tačku u unapređenju rodne ravnopravnosti. On je takođe naglasio da je pitanje zapošljavanja žena pitanje prosperiteta i da je to centralno mesto koje je u fokusu Svetske banke. „Ako bismo smanjili rodni jaz, prema našim procenama BDP u Srbiji bi porastao za oko 19%“ – zaključio je g. Verheijen.

Nakon uvodnih reči održana je prva panel diskusija posvećena zakonodavnom okviru u oblasti rodne ravnopravnosti. Učesnici diskusije bili su Nikolas Bizel, šef prvog sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji koji je predstavio regulatorni okvir Evropske unije u oblasti rodne ravnopravnosti i Branka Drašković, specijalna savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost koja je dala pregled nacionalnog strateškog okvira relevantnog za Strategiju rodne ravnopravnosti.

Panel je moderirao Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Šef prvog sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nikolas Bizel, istakao je da ove godine obeležavamo 20 godina od potpisivanja Pekinške platforme za akciju, kao i 15 godina Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“. Rodna ravnopravnost predstavlja jednu od ključnih vrednosti i fundamentalno pravo Evropske unije, i ne samo da je važna zbog socijalne kohezije, već i zbog razvoja društva. On je takođe naveo da će se usvajanjem zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti rodne ravnopravnost, omogućiti nastavak podrške Evropske unije Srbiji.

Žene i pristup ekonomskim mogućnostima u SrbijiDruga panel diskusija bila je posvećena rezultatima analize stanja u pogledu ravnopravnosti polova i praćenju jaza između polova. Govornice na ovom panelu bile su Jelena Žarković Rakić, direktorka Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Marija Davalos, viša ekonomistkinja Svetske banke i Marija Babović profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predstavnica organizacije SeCons. Jelena Žarković je na osnovu istraživanja dostupnosti obrazovnim i zdravstvenim uslugama i mogućnostima za pristup tržištu rada ukazala na neophodnost promena u politikama i programima koji bi trebalo da podstaknu učešće žena na tržištu rada i doprinesu rastu ukupne produktivnosti privrede. Takođe, naglasila je značaj pune primene postojećeg regulatornog okvira u oblasti ravnopravnosti polova, kao i promovisanja ženskog liderstva u politici i privredi kako bi se podstakla promena stavova u pogledu većeg učešća žena u svim sferama života.

Marija Davalos je predstavila rezultate dve sprovedene studije. Rezultati prve studije, koja se bavila ekonomskom mobilnošću, radom i polom ukazuju da je tip posla ključni determinišući faktor pozicije na društvenoj skali, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Druga sprovedena studija, koja se bavila brigom dece i starih ukazala je da pristup službama za negu umnogome utiče na ekonomske mogućnosti žena.

Studija je ukazala da briga o maloj deci u velikoj meri smanjuje mogućnosti za ekonomsku aktivnost žena, kao i da sve veća potražnja za službama za negu predstavlja priliku za stvaranje novih radnih mesta, posebno žene sa nižim kvalifikacijama.

Marija Babović je izložila zaključke o uzrocima rodne nejednakosti na tržištu rada na osnovu sprovedenog istraživanja. Zaključila je da rodna nejednakost korene ima u ranoj socijalizaciji u vidu rodnog vaspitanja i rodnih obrazaca participacije u produktivnoj i reproduktivnoj ekonomiji, kao i da trudnoća često negativno utiče na obrazovanje žena s obzirom da obrazovni sistem ne daje mogućnosti za kombinovanje škole sa trudnoćom i radom.

Tema trećeg panela bila je radno zakonodavstvo i mogućnosti zapošljavanja žena. Marina Ileš i Dragan Božanić iz pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova predstavili su Program za osnaživanje žena sa iskustvom nasilja u porodici i u partnerskom odnosu u APV 2014-2020. Kao glavni ciljevi programa navedeni su: podizanje nivoa javne svesti o neprihvatljivosti nasilja prema ženama, razvijanje sistema opštih i specijalizovanih usluga zaštite i podrške za žene žrtve nasilja, unapređenje sistema evidentiranja i dokumentovanja podataka o nasilju prema ženama, kao i povećanje finansijskih izdvajanja iz budžeta i obezbeđivanje odgovarajućih ljudskih resursa za sprovođenje i praćenje efekata Programa. Takođe, ukazano je da je ekonomska zavisnost od partnera jedan od ključnih problema s obzirom da rizik od siromaštva predstavlja najčešći razlog ostanka u braku ili partnerskom odnosu u kojem ima nasilja.

Johanes Ketl-Brodman, viši ekonomista Svetske banke svoje izlaganje posvetio je mogućnosti jačanja podsticajnih mera za zapošljavanje žena kao i radnom zakonodavstvu i pristupu radnim mestima za žene. Panelom je moderirala Marija Davalos, viša ekonomistkinja Svetske banke.

Na kraju skupa, predstavljena su zaključna razmatranja i plan narednih koraka za povećanje dostupnosti ekonomskih mogućnosti za žene. Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakla je važnost pristupa obrazovanju kao i pristupa bolje plaćenim poslovima u borbi za unapređenje rodne ravnopravnosti i ekonomskog položaja žena, kao i multisektorski pristup i saradnju u ovoj oblasti.

Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije naglasio je značaj Strategije rodne ravnopravnosti i njene pune implementacije, uz jačanje kapaciteta za njeno sprovođenje. Takođe, kao ključni problem naveo je pitanje diskriminacije,istakao potrebu intenziviranja rada na programima za sprečavanje diskriminacije i unapređenje usluga za obezbeđivanje aktivnog učešća žena na tržištu rada.

Maria Davalos, viša ekonomistkinja Svetske banke, zahvalila se svima na učešću podsetila sve učesnike i učesnice da je Svestka banka veoma posvećena ovom pitanju i posebno promovisanju ekonomskog osnaživanja žena.