DEBATA O UČINKU JAVNOG SEKTORA U SRBIJI

FREN i Centar za evropske politike organizovali su 23. septembra javnu debatu Merenje učinka javnog sektora u Srbiji – zašto, kako i za koga? koja je okupila oko 130 predstavnika javnog i civilnog sektora, akademske zajednice, ambasada, stranih donatora i medija. Na debati je predstavljena studija „Kako do rezultata u javnim politikama? Praćenje i evaluacija uz podršku civilnog društva“ kao proizvod istraživačkog projekta koji su CEP i FREN sproveli kako bi ukazali na mogućnosti uključivanja civilnog društva u procese praćenja i evaluacije javnih politika u Srbiji.

Prvu panel-diskusiju otvori su Kori Udovički, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave i Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji. Oni su govorili o izazovima merenja učinka državne uprave u Srbiji, i o potrebi za praćenjem rezultata u procesu pregovora o članstvu u EU.

Kori Udovički je na početku obraćanja ukazala na nedostatak same reči politike u sistemu državne uprave u Srbiji. Prema njenim rečima, postoje strategije i planovi, ali oni su neobavezujući i međusobno neusklađeni, dok zakoni, sa druge strane, ne mogu da na adekvatan način uokvire pojedinu politiku i pruže smernice, smisao i ciljeve delovanja donosilaca odluka. Pored toga, ona je istakla da u Srbiji ne postoji praćenje politika i da se politike zasnivaju na opštepoznatim podacima, koji često nisu tačni i čak mogu biti „ozbiljno pogrešni“. Stoga, potrebno je da se energija usmeri na izradu dubljih, sistematičnijih i integrisanijih analiza, u čemu veliku ulogu ima saradnja države i civilnog društva. Dobro argumentovane studije, koje ukazuju na činjenično stanje su, prema njenim rečima, kreatorima politike dragocene.

Iako je, kako navodi, broj zaposlenih u državnoj upravi u Srbiji niži u poređenju sa državama EU, ipak postoji potreba za unapređenjem kvaliteta ljudskih resursa. Kako je istakla, da bi se ispunio cilj unapređenja efikasne državne uprave, potrebno je popraviti njenu strukturu i angažovati stručnjake sposobne za izradu pomenutih analiza. Budući da je prvenstveno potrebno imati kvalitetne analize da bi se mogle kreirati politike, a zatim razvijati indikatori za te politike i na kraju pisati zakoni, za sve to su potrebni kvalifikovani ljudi i uređene organizacije koje će pružiti svoju ekspertizu. Dodatno, to podrazumeva i zapošljavanje i obuku kadrova koji će pospešiti proces pristupanja Srbije EU.

Zamenik šefa delegacije EU Oskar Benedikt ukazao je na neophodnu saradnju države i civilnog sektora u procesu pristupanja Srbije EU i da taj proces treba da bude „transparentan i inkluzivan“. Budući da u Evropi, prema njegovim rečima, javne službe smanjuju broj službenika i da i Srbija pokazuje takvo nastojanje, potrebno je to smanjivanje nadomestiti većom efikasnošću, a efikasnost podrazumeva merenje učinaka. Kako je istakao, javna služba mora da postane efikasna radi samih građana, a ne radi odgovora na zahteve EU.

On je takođe podsetio da je Evropska komisija u izveštajima o skriningu za pregovaračka poglavlja 23 i 24 ukazala u 20 preporuka na potrebu za razvijanjem praćenja rezultata, dok je u sedam preporuka naglašena neophodnost za razvijanje mehanizama evaluacije pojedinih politika pokrivenih ovim poglavljima. On je dodao da su potrebni akcioni planovi za sprovođenje reformi u raznim poglavljima.

Pored toga, on se osvrnuo na nedostatak veština za analizu, praćenje i izveštavanje u ministarstvima, što usporava pregovore o pristupanju EU. Kako je naveo, ukoliko srpske vlasti nemaju pouzdane i uverljive podatke kojima bi pokazali obim i efekte sprovedenih reformi koje EU preporučuje, pregovori o pristupanju će biti manje uspešni. Iz tog razloga, organizacije civilnog društva su ključne u pozivanju vlasti na odgovornost da pruže ispravne podatke dobijene putem istaživanja i analize.

Na drugoj panel-diskusiji učesnici su govorili o mehanizmima za unapređenje praksi praćenja i evaluacije uz podršku civilnog društva u Srbiji. Jelena Žarković Rakić, direktorka FREN-a, i Sena Marić, istraživač CEP-a, predstavile su studiju i glavne nalaze istraživanja.

Sirpa Kekkonen, savetnica u Kabinetu predsednika Vlade Finske za analizu politika je predstavila finski model praćenja i evaluacije javnih politika, koji je zasnovan na praćenju rezultata, činjenicama i razvijenoj političkoj kulturi. Finski model takođe jak akcenat stavlja na integralnom praćenju „fenomena“, a ne sektorskih politika pojedinačno, imajući u vidu njihovu međuzavisnost.Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kratko se osvrnula na istorijat odnosa države i civilnog društva u Srbiji i napredak koji je postignut do danas. Ona je ukazala da su nam danas, umesto sve veće politizacije, potrebne dobre politike – državna služba mora da bude što manje politizovana, a što više stručnaPrema njenim rečima, to nije teško postići jer je reformu državne uprave lakše sprovesti nego reformu pravosuđa, i stoga su razgovori o neophodnosti osmišljavanja ključnih politika vrlo poželjni. Ona je dodala da kreiranje i sprovođenje tih politika nećemo postići bez neizostavnog činioca – kritičke javnosti. Na kraju, ona je ukazala da je, pored saradnje sa Vladom, saradnja sa parlamentarnim odborima izuzetno značajan korak i još uvek nedovoljno iskorišćen.

Matt Dann, predstavnik think tank organizacije Brugel iz Briselapodelio je iskustva ove organizacije u nastojanjima da poboljšaju kreiranje politika na evropskom nivou u Briselu. On je govorio o načinima na koji Brugel prati evropske politike i dao preporuke za delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji. Prema njegovim rečima, praćenje i evaluacija javnih politika od strane civilnog društva može da doprinese čitavom društvu, ali tome treba pažljivo pristupiti, budući da OCD ne mogu biti delotvorne ako ne uživaju ugled u javnosti, dok vlade to mogu. Njegova preporuka je da bi za uključivanje civilnog društva u procese evaluacije najbolje bilo razviti strategiju koja će organizacijama omogućiti da koliko je god moguće zadrže svoju nezavisnost. Bez obzira na to ko je trenutno na vlasti, ističe on, ako javnost za određenu instituciju smatra da je previše povezana sa vladom, narušiće ugled organizacije koja pruža objektivne i nepristrasne analize, i teško će ga obnoviti.

Javna debata se odvila u okviru projekta koji finansira Evropska unija putem Programa podrške civilnom društvu. U nastavku projekta, CEP i FREN će nastaviti da zagovaraju u javnosti veću posvećenost ovoj temi. Pored toga, predviđeno je osnaživanje državne uprave i OCD za vršenje poslova praćenja i evaluacije javnih politika održavanjem radionica i treninga.