Kako do rezultata u javnim politikama? Praćenje i evaluacija uz podršku civilnog društva

Planirane javne politike se u Srbiji često zadržavaju na nivou neispunjenih obećanja. Iako plan rada Vlade određuje ciljeve i predviđa aktivnosti javnih politika, one u praksi često niti bivaju ispunjene niti se meri uspešnost ili učinak u njihovom ostvarivanju. Za razliku od Srbije, u državama sa razvijenijom političkom kulturom nosioci vlasti su pod stalnom lupom javnog mnjenja koje zahteva delotvorno vođenje politika, pružanje informacija i uopšte kreiranje politika zasnovano na činjenicama.

U uslovima demokratske konsolidacije i ekonomske tranzicije, za Srbiju je imperativ da institucionalizuje mehanizme i prakse putem kojih bi se nosioci vlasti pozivali na odgovorno delovanje i ponašanje. Štaviše, u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, praćenje sprovođenja reformi i evaluacija ostvarenih rezultata posebno dobijaju na značaju, jer će pitanje efektivne i održive implementacije pravne tekovine EU suštinski odrediti i samu dinamiku pregovora, a konačno i prijema Srbije u članstvo Unije. Nedavno objavljeni analitički pregledi Evropske komisije o usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravnom tekovinom za pregovaračka poglavlja 23 i 24 (izveštaji o skriningu) čak u 20 preporuka su ukazali na potrebu za razvijanjem ili unapređenjem praćenja rezultata, dok je u sedam preporuka naglašena neophodnost za razvijanjem mehanizama evaluacije pojedinih politika pokrivenih ovim poglavljima.

Sudeći po sprovedenom istraživanju, stanje se znatno ne razlikuje ni u drugim javnim politikama. Zbog toga je uvođenje sistemskog praćenja (monitoringa) i evaluacije snažan alat i sastavni deo valjanog kreiranja i sprovođenja vladinih politika.

Za više informacija preuzmite Policy Brief dokument.