Predavanje prof. Dr Andraša Inotaia

U organizaciji kancelarije u Beogradu Fondacije Fridrih Ebert (FES) i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) u ponedeljak, 18. juna 2012. održano je predavanje  prof. Dr Andraša Inotaia, generalnog direktora Instituta za svetsku ekonomiju Mađarske Akademije nauka, na temu “Menadžment troškova kriznog menadžmenta. Lične primedbe u vezi sa stanjem i perspektivom Evropske unije”

Prof. Dr. Andras Inotai je generalni direktor Instituta za svetsku ekonomiju Mađarske Akademije nauka. Institut se bavi proučavanjem srednjeročnih trendova ekonomskog razvoja u svetu i njihovim uticajima na Mađarsku, ekonomskim razvojem evropskog i mađarskog regiona, međuregionalnom ekonomskom saradnjom i uspešnim i neuspešnim pokušajima ekonomske modernizacije u raznim državama i regionima. Dr Inotai je počeo sa radom u Institutu 1967. kao naučni saradnik. 1972. počeo je da predaje na Univerzitetu San Marko u Limi u Peruu, a nakon kratkog povratka u Mađarsku počeo je sa radom u Odeljenju za trgovinsku politiku Svetske banke u Vašingtonu 1989. 1991. se vratio u Budimpeštu, na Institut i posvetio se mađarskoj ekonomiji punoj izazova. „Države članice EU doživele su najveću krizu posleratnog perioda 2008-2009. Najveći broj država, iako u različitom stepenu, pokušavao je da ublaži negativne posledice no rast i posebno na trgovinu koristeći različite instrumente stimulacije ekonomije. Ta politika, međutim, dovela je do veoma brzog rasta budžetskog deficita i do mnogo većeg nivoa javnog duga nego što je to propisano u dobro poznatim kriterijumima iz Mastrihta (3% i 60%). Fiskalna konsolidacija postala je nezaobilazan prioritet praktično svuda kako bi se umirila međunarodna finansijska tržišta i kako bi se ublažila opasnost za zajedničku valutu Evro. Dok su budžetski deficiti mogli biti umanjeni, javni dug je i dalje rastao. Pored toga, budžetska konsolidacija je daleko od održive i praćena je sve manjim očekivanim rastom. Danas se osnovna dilema evropske ekonomije sastoji u načinu na koji treba pomiriti neophodan obim fiskalne konsolidacije sa stimulacijom rasta kako bi se proširilo tržište rada. Strategija EU-2020 zasnovana je na dvostrukom prioritetu rasta i otvaranja radnih mesta, što u trenutnoj situaciji predstavlja relativno dalek cilj. Dodatne i suštinske teme uključuju budućnost evrozone i kako bi bilo moguće ispraviti neke greške u kreiranju zajedničke valute kao i menadžment starih i novih razlika u evropskoj integraciji (između država članica na severu i na jugu, između starih i novih država članica i u poslednje vreme takođe između Nemačke i Francuske).“